Slava je kod Srba najsvečaniji dana u godini. Čekanje slave, dan uoči slave i sam dan slave nose dobro raspoloženje i posebnu atmosferu u domu. Ukućani su posvećeni jedni drugima – pripremi slavske trpeze i kolača. Za taj dan se posebno pripremaju i domaćini i gosti. Svi su svečano odeveni, a nakon presečenog kolača, pre no što sama večera počne, nazdravlja se domaćinu i njegovoj porodici. Na izvestan način se tako i čestita slava, pored čestitke na ulazu u kuću i služenja gostiju žitom i vinom.
Orator, govornik obično biva neko od najbližih rođaka i prijatelja ili kumovi, svakako neko ko je nadahnut i dobro govori.
Pred bogato postavljenom trpezom, tj. sofrom, zdravičar ili nazdravičar, kako se naziva onaj ko izgovara zdravicu, sa podignutom čašom pića, najčešće vina u ruci, nazdravlja domaćinu želeći mu svako dobro, zdravlje i bogatstvo u porodici.
Vrlo često su to kratki govori, neretko imaju karakter molitve u čast sveca zaštitnika doma i u znak zahvalnosti Bogu i precima. U zdravicama se pominju simboli života i blagostanja kao što su hleb, pšenica i vino, jer oni predstavljaju plodove zemlje i Božji blagoslov.
Gotovo kratke poetske forme nose snažnu poruku, često metaforičnu ali prepoznatljivu svakom čoveku.
U slavu i čast svetitelja domaćina, uz ovaj hleb od belog brašna, neka nam dom bude pun zdravlja, ljubavi i sloge. Kao što pšenica rađa sto puta više, tako i nama nek se umnoži svako dobro!
Zahvalimo Gospodu na pšenici što se u hleb pretvori, na brašnu što nas hrani, i na rukama domaćina što ga mese. Neka svaki dom ima ovakav hleb, i svaki sto bude pun, kao ovaj slavski!
U ovom hlebu je trud ruku domaćina, blagoslov sa neba i seme pšenice što rodi na našoj zemlji. Neka nikad ne nestane brašna ni ljubavi u ovom domu! Živeli i srećna slava!
U nekim krajevima postaji i redosled nazdravljana, dolazi se i do trinaest zdravica, počev od zdravice za domaćina, domaćicu pa redom za članove porodice i prisutne…Pije se naiskap i to ukršetih ruku, da se sve umnoži I ukrsti.
Zanimljiva je zdravica iz Metohuje koja kaže: Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom!
Ona koja čuva tradiciju duh srpstva svakako je najsnažnija i kaže:
Slavu slavili, slavu ne zaboravili, uvek sve srećno i veselo nalazili, jedni druge pominjali.
Radica Smiljković
Čitajte još vesti sa našeg kanala
