KULTURNA DIPLOMATIJA KAO MOĆAN EKONOMSKI RESURS
U poslednjih nekoliko decenija kulturna diplomatija postala je veoma prisutan pojam u javnom prostoru. Uočava se njegova česta upotreba u raznim prilikama, te izjavama i obraćanjima zvaničnika.
STANDARDI I DRŽAVNA POLITIKA
Države na svim meridijanima uočavaju ono što su jedna Francuska, Grčka i Italija shvatile davnih dana pa ustanovile sledeći princip za standard svoje opšte državne politike: nacionalna je kultura, bilo savremena a naročito ona koja spada u kulturno nasleđe jedninstven i dragocen nacionalni resurs koji na lep i komunikativan način promoviše zemlju, njenr građane i njihov način života. Stvaranje ozbiljnih profita i doprinos ukupnom BDP-u od korišćenja kulture kao ekonomskog resursa ide u paketu, za šta su opet najbolji primeri tri gore navedene zemlje koje ozbiljno zarađuju od takozvanog kulturnog turizma.
Kultura je ono što politički teoretičari sa Semjuelom Hantigtonom na čelu definišu kao „meku moć“ države, nacije i zajednice. Ona je posredni, zaobilazni ali zavodljivo komunikativan način sprovođenja u delo određenih političkih ciljeva. Predstavljanje zemlje kroz njeno kulturno nasleđe omogućava da se prikaže njena daleko lepša, privlačnija i složenija slika.
KULTURNA DIPLOMATIJA I RESOR SPOLJNIH POSLOVA
Kulturna diplomatija deo je javne diplomatije i po pravilu spada u resor spoljnih poslova, uz podršku drugih institucija. U današnjem svetu neverovatne međupovezanosti država, zajednica, organizacija i pojedinaca stvoren je prostor u kojem kulturna diplomatija nije eksluzivno pravo državnih organa i institucija. Dok oni kao nosioci političke vlasti i zvanični predstavnici država imaju obavezu i dužnost da kulturu predstavljaju i koriste u diplomatske i političke svrhe, postoji i druga strana medalje. Pre svega, tu su institucije kulture kao i privatne umetničke i kulturne trupe i organizacije koje svojim aktivnostima i onim što čini njihov proizvod, predstavljaju kulturno blago zemlje svog porekla. Podjednako značajan potencijal ozbiljne kulturne diplomatije čine i brojni vaninstitucionalni akteri poput udruženja građana, strukovnih esnafa, neformalnih grupa, umetnika, kulturnih radnika, kompanija i pojedinaca entuzijasta. Svi su oni podjednako značajni delatnici u ovoj oblasti.
Ako je tako, šta nam je činiti?
Do sledećeg teksta srdačno vas pozdravljam.
Dr Gordana Bekčić
