ČOVEK KOJI JE OD JEZIKA NAPRAVIO DOM
Ovo je priča o pesniku koji veruje da se reči ne troše ako se dele – već da tada tek počinju da žive.
Vlasta N. Cenić, pesnik, pedagog i čuvar maternjeg jezika, više od četiri decenije stvara na raskršću poezije, detinjstva i sećanja. Njegovo delo obuhvata knjige za decu i večitu decu, dijalekat i književni jezik, scenu i učionicu – uvek sa istom verom u snagu reči.
Neki pisci čitavog života nose zavičaj u džepu, kao kamenčić za sreću. Kod ovog pesnika zavičaj je jezik – živ, mek, ponekad zaboravljen, ali uporno sačuvan u stihovima. Njegova priča počinje tamo gde se tri reke grle, a reči još pamte bosonoge dane.
ZAVIČAJ U REČIMA I DETINJSTVO KOJE TRAJE
Pisci se rode baš tamo gde treba i gde im liči. Ovaj pesnik se rodio „u najlepšem selu na svetu“ (kako kaže), u Topličkom Kočanu, između Niša i Leskovca, pod živopisnim brdom Rujnik, odakle se, kao na platnu, vidi zagrljaj triju reka, Toplice, Puste reke i Južne Morave, jednog četvrtka 10. oktobra 1957. godine. Onog jezika njegovog detinjstva ima sve manje, gubi se, i zato ga čuva jedino u pesmama i sećanju. Tako su nastale sve njegove knjige, kao sećanja na bosonoge dane detinjstva. Do sada je objavio 25 knjiga poezije i proze.
Duško Radović je napisao: „Pisati za decu isto je kao pisati za odrasle – samo malo teže.“ Vlasta Cenić ne voli podelu na književnost za decu i književnost za odrasle. Podjednaka je odgovornost pisati za sve uzraste. Za decu je možda i veća. Deca su najbolji i najstroži kritičari.
Za svoje književno stvaralaštvo dobio je mnogo nagrada, a posebno izdvaja sledeće:
Nagrada „Milovan Danojlić“ za knjigu „Zagrl`te ih, pesme moje“ (IK Pčelica, Čačak, 2024.) koja se 2025. dodelila prvi put.
Nagrada „Momčilo Tešić“ za knjigu Čuvarkuća, 2024.
Prva nagrada na Jugoslovenskom festivalu pesnika za decu „Bulka“ u Crvenki, 2002. godine za pesmu „Prvo brijanje“.
Nagradu „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za decu i omladinu koju dodeljuje kompanija „Novosti“ dobio je za zbirku pesama „Krilati kamen“ 2009. godine.
Nagradu „Zlatni Orfej“ na Majskim susretima pisaca 2023. u Frankfurtu na Majni.
Još jedna titula krasi ovo ime: ambasador Čitalića. „Čitalići“ su jedna plemenita manifestacija međunarodnog karaktera koja deci jača i širi ljubav prema knjizi i čitanju. Ova akcija je krenula iz Aleksinca, od neumorne profesorke Maje Radoman, ali je ubrzo osvojila celu zemlju i proširila se i na region.
PESNIK I UČITELJ
Vlasta Cenić je 42 godine bio profesor srpskog jezika u OŠ „Vuk Karadžić“ u Doljevcu. Voleo je to što je radio i radio je to što je voleo, pa je za to bio i nagrađen: nosilac je priznanja Najbolji nastavnik na prostoru bivše Jugoslavije i Najbolji edukator Srbije (2019). Inače, njegovo rodno selo Kočane dalo je u svojoj istoriji 140 prosvetnih radnika, pa je sasvim prirodno da je i on postao profesor.
I KNJIŽEVNIK I NOVINAR
Član je Udruženja književnika Srbije i član Udruženja novinara Srbije (saradnik Radio Aleksinca). Obožava i glumu, a kao dokaz sa osmehom navodi da je bio Mane u „Zoni Zamfirovoj“ i Hasanaga u „Hasanaginici“ u danima mladosti u doljevačkom pozorištu (za koju je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na Festivalu dramskih amatera Srbije).
Za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti – za nesebičan, predan i dugotrajan rad dodeljena mu je Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije u Beogradu 2023.
ČUVAR MATERNJEG JEZIKA
Vlasta N. Cenić i nekolicina savremenih književnih stvaralaca (Miroslav Cera Mihailović, Violeta Jović, Zoran Vučić i dr.) sa juga i jugoistoka Srbije, decenijama već, pišu i objavljuju poeziju i prozu na prizrensko-južnomoravskom i svrljiško-zaplanjskom dijalektu (delovi prizrensko-timočkog govora). Tako su oni nastavljači jezika književnosti na kojem su stvarali Stevan Sremac i Borisav Stanković. Počesto se koriste i posve lokalnim govorom, karakterističnim samo za jedno selo. Cenić je ponajbolji primer za to. Njegove knjige Bate će se ženi i Selo sas jedan padež sročene su jezikom Kočana, rodnog sela sred pitomog Trorečja, tamo gde se susreću Južna Morava, Toplica i Pusta reka. One su zastupljene u gramatikama za osnovnu i srednju školu.
„U stihovima Vlaste Cenića traje govor neponovljive lepote: reči lepe i prelepe, znane a zaboravljene i ponovo otkrivene, reči koje raduju i kojima se radujemo, žive i neuništive, svetiljke iz nekih nama nepoznatih predela, kao korenje, kao trava troskot koja raste pored puteva, a neunuštiva je“, zapisao je kritičar Voja Krasić.
Cenićeva poetika je baš u očuvanju maternjeg jezika, prizrensko-timočki dijalekat. On stalno na susretima sa decom poručuje: „Književni jezik negujmo, a maternjeg se ne stidimo! Dijalekat je, na neki način, naša lična karta, naš izvod iz matične knjige rođenih – treba da ga negujemo, naš je zavičaj u jeziku.“
Knjiga „Bate će se ženi“ tako traje skoro 40 godina! Od pesnika svuda i danas traže da kazuje pesme iz ove zbirke.
PUTEVI I DO FRANKFURTA
Mnogo putuje. Uverili smo se da je odličan recitator, kazivač pesama. Tajna je u načinu stvaranja, te sve svoje pesme zna napamet i to je ono što prvo oduševi publiku, i mlade i stare. Kosovo i Metohija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, ali i Frankfurt na Majni, samo su neka mesta gde je kazivao svoje rime. Sve češće stižu pozivi i iz inostranstva. Njegovi susreti s publikom nisu klasični, to su male poetsko-pozorišne predstave interakcijskog tipa. Kod dece izazivaju osmeh, a kod starijih setu i blagu tugu.
„Zagrl’te ih, pesme moje“ – zbirka lirskih pohvala koje pesnik Vlasta N. Cenić upućuje uzorima, prethodnicima i kolegama, pesnicima srpske književnosti za decu, predstavlja i vrlo ličan poetični dnevnik čitanja, kojim autor beleži svoje impresije i asocijacije. Na taj način nastaju jedinstveni pesnički portreti, baš onakvi kakve ti pesnici zaslužuju. Ova je knjiga dobila tri nagrade u 2025. godini. A sa decom se zagrlila preko 70 puta, tj. održano je preko 70 predstavljanja ove knjige.
Poslednja knjiga je „U carevini stilskih figura“ (IK „Prometej“, Novi Sad). Ovaj roman–priručnik podjednako je namenjen mladim čitaocima, nastavnicima i svima koji vole lepotu jezika i koji žele da učenje postane igra, a književnost doživljaj. U srcu ove carevine kuca i topla priča o dedi i unuku – o detinjstvu i dedinjstvu koje se prepliću.
POSLE KIŠE UVEK DODJE SUNCE
Penzionerske dane provodi u selu i na putovanjima. Ponosi se svojim selom, jer je ono pozornica svih njegovih knjiga i izvor svake njegove reči. Ne stidi se rada u polju — iz zemlje je učio strpljenje, iz znoja poeziju, a iz tišine sela istinu o čoveku. Kao i njegov uzor, Dobrica Erić, veruje da je selo srce jezika i da pesnik najdalje vidi onda kada stoji bos na svojoj njivi.
U sledećoj godini očekuje objavljivanje romana „Dečak s belim kišobranom“ u izdanju „Službenog glasnika“ iz Beograda. Sa oduševljenjem nam priča o njemu.
Biće to knjiga koja deci šapuće da je u redu biti drugačiji.
Da svet nije napravljen samo za glasne — već i za one koji umeju da slušaju kišu.
Da ne moraš da se uklopiš u sliku — ako si već nečija muzika.
Da ljubav ne mora da viče — dovoljno je da svetli.
„Nisu život samo sunce i cvetići, treba, ljudi, malo i po trnju ići“, napisao je u jednoj od brojnih pesama. Priznaje da je to i njegov životni moto:
„Da! Ja sam, inače, veliki plačko. Međutim, ne stidim se suza. Kako kaže jedan deka u mojoj pesmi: -Ej, kad bi se izmerila, muška sluza trista kila! Obrišem svaku suzu iz svakog oka i idem dalje. Posle kiše dođe sunce.“
PESNIČKO OTVORENO SRCE
Bila je ovo priča o čoveku koji je ostao veran jeziku iz kog je potekao — i koji je od te vernosti napravio poeziju, poziv i život.
O pesniku koji veruje da se reči ne troše kad se dele, da detinjstvo ne prestaje kad odrastemo, da se čovek najbolje vidi u onome što čuva i da jezik ima dom tamo gde ga neko iskreno čuva.
Pozovite Vlastu N. Cenića da ga čujete, da osetite jezik koji pamti bosonoge dane, dijalekat koji greje i poeziju koja ne traži mnogo — samo otvoreno srce.
Jer, dok ima takvih pesnika, znamo da posle svake kiše zaista dolazi sunce.
PREPORUČUJEMO SA PORTALA INFO VIZIJA
