Izlaže akademski vajar, Ivan Gračner
Ivan Gračner rođen je 1975. godine u Kruševcu. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Vajarskom odseku, u klasi prof. Zorice Janković. Stručno se usavršavao na La Cité internationale des arts u Parizu 2006. godine.
Izložbe i nagrade
Izlagao je na preko 100 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Austrija, Francuska, Holandija, Belgija, Rumunija). Izložba u Muzeju Zepter je umetnikova 12. samostalna izložba.
Njegova dela nalaze se u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu i u mnogobrojnim privatnim kolekcijama.
Dobitnik je više nagrada, među kojima je i specijalna nagrada (Prix Spécial) Salona SNBA Carrousel du Louvre u Parizu 2005. godine.
Realizovao je brojne skulpture u javnom prostoru u Srbiji.
Član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Živi i radi u Beogradu.
MUZEJ ZEPTER: Raskoš savremenog arta u srcu Beograda – YouTube
Virtuelna poseta – LINK.
NESPUTANA SNAGA ASKETSKE FORME
Posve apartno od onog kako raste i razvija se srpska skulptura danas, stoji delo Ivana Gračnera koje cepa prostor i para nebo. Vitalistički duh njegovih skulptura ne počiva samo u materiji drveta koje poseduje taj potencijal po sebi, već je ugrađen u sam oblikovni postupak. Njegovi “totemi” rastu u osetljivo odmeravanim i odmerenim odnosima veličina i precizno fiksiranim mestima gde se fragmenti “ljube” pružajući se u vis. Kroz ljusku njegovih mahom apstraktnih, geometrijskih kompozicija prodire jasno osećanje životne snage.
Gračnerov iskaz i poruka
Iza te upečatljive i neupitne poruke krije se veliko majstorstvo u vladanju vajarskim zanatom, sabranost i jasnoća u načinu vajarskog prosedea. I kad boji debla koja oblikuje, njihove kape ili delove trupa u narančasto, kad umesto drveta koristi lim to predstavlja samo prošireni vokabular Gračnerovog iskaza, ali i poseban osećaj za osobne vrednosti materijala koje koristi oslobođen svake konvencionalnosti. Drugim rečima umeo je i zna da prevede u jezik materije umetnički čin.
Skulpture u prostoru
Skulpture Ivana Gračnera su izdržale sva iskušenja bez obzira u kom su se ambijentu zatekle s namerom ili silom prilika: u dvorištu napuštenog industrijskog pogona, postavljena u prirodnom ambijentu – i divljem i kultivisanom, u urbanom tkivu i onda kad su uneta u galerijske prostore… Ni jedno okruženje im nije “pojelo” monumentalnost ne zbog njihove veličine, već energije koja im je imanentna i kojom zrače. Ali, one su same po sebi imale drugačiji odnos prema prostoru u kom su se nalazile. Otvoren prostor se doimao kao njihovo prirodno stanište. U zatvorenom, galerijskom one su gutale i autoritarno prisvajale prostor da bi u potpunosti mogle da iskažu svoj autohtoni karakter. Ni jedan prostor, dakle, ništa im ne oduzima, niti im dodaje. One imaju svoj ubedljiv život i “zahteve”. Ostalo, lični doživljaj posmatrača zavisi od interakcije sa skulpturama Ivana Gračnera.
Upečatljiva spontanost stvaranja
Nastajala bez pripremnih skica i crteža, bez provera u malim, galerijskim formatima ova dela svedoče o zrelosti autorove zamisli i otuda rezolutnosti kojom ih izvodi direktno u materijalu. Umetnik uvek dopušta materiji da govori svojim jezikom bilo da se radi o drvetu, metalu ili kombinaciji ova dva za koja se najčešće odlučuje. Autorova spontanost u stvaranju ima izvesno odjek u doživljaju dela. Bez puno reči ona – skulptura Ivana Gračnera je u svom iskazu rečita i upečatljiva.
Autor teksta je istoričar umetnosti, Savo Popović.
