IZMEĐU IGRE, RAZGOVORA I POTREBE ZA ZAJEDNICOM
U Filadelfiji, u saveznoj državi Pensilvaniji, živi i radi sve veći broj mladih ljudi iz Srbije. Došli su zbog posla, studija, prilika koje su im se otvorile, ali ono što ih povezuje mnogo je dublje od geografije. U dijaspori, svaki susret postaje mali praznik, a svako okupljanje način da se makar na trenutak vrate sebi, svojim ljudima i jeziku.
Jedno takvo druženje dogodilo se večeras u Top Golf Clubu u King of Prussiji, popularnom zabavnom centru nadomak Filadelfije. Povod — kao i mnogo puta ranije — bio je rođendan jednog od članova društva. U srpskoj dijaspori, rođendani su gotovo institucija: najlakši i najlepši razlog da se ljudi okupe, nasmeju, ispričaju i podele ono što im se događa u životu.
IGRA KAO POVOD, RAZGOVOR KAO SUŠTINA
Top Golf je mesto gde se sport i zabava prepliću. Dok loptice lete širom polja, najmanje tamo gde trebaju, dok se poeni sabiraju i komentarišu promašaji, razgovori teku mnogo ozbiljnije: o poslu, planovima, porodici, deci koja su česta tema, o sportu i srpskim sportistima u Americi, o Đokoviću, o predstojećem svetskom prvenstvu u fudbalu, o geopolitičkim previranjima i domaćoj političkoj sceni.
Cene jesu visoke, servis je skup, ali ambijent je prijatan, klimatizovan i otvoren prema spolja, pa druženje teče lako. Ipak, niko se previše ne bavi pravilima igre — više se komentariše kako bi teren mogao biti zanimljiviji, kako bi trebalo biti više polja koja donose poene, kako bi motivacija bila veća. Sve to, naravno, uz dozu humora i dobacivanja.
Ovo nije prvo takvo okupljanje. Ranija su se dešavla u kuglani, u bilijar sali, leti na bazenima i sportskim terenima. Sledeća destinacija biće klub za pikado. U Americi je ponuda zabavnih centara ogromna, pa se i rođendani odraslih — bilo muškog ili ženskog društva — lako pretvaraju u male događaje.
KULTURA U SENCI ZABAVE
Zanimljivo je, međutim, da se retko ko odlučuje za okupljanja u umetničkim prostorima. Nema klubova gde bi se spontano sastajali slikari, pisci, glumci ili ljubitelji knjige. Kao da je kultura u dijaspori potisnuta u privatnost, dok se javni prostor prepušta sportu, zabavi i neobaveznom druženju.
Ipak, gotovo svi u sebi nose ljubav prema umetnosti — prate filmove, čitaju, komentarišu glumce i uloge, ali to ostaje intimna navika, ne zajednički ritual.
Folklor i pesma, nekada stub okupljanja, danas su manje popularni, ali i dalje privlače ljude kada se organizuju. Ipak, jedna institucija ostaje nepromenjena.
CRKVA KAO SIDRO ZAJEDNICE
U Sjedinjenim Državama, Srpska pravoslavna crkva je i dalje najjače uporište okupljanja. Nedeljne liturgije, piknici, festivali hrane, muzičke večeri i radionice za decu čuvaju osećaj pripadnosti i kontinuiteta. Za mnoge, to je jedino mesto gde se osećaju kao kod kuće.
Neki su u Americi privremeno, drugi trajno. Kada se deca rode ovde, kada prihvate zemlju kao svoju, roditelji polako počinju da je gledaju kao stalno prebivalište. Amerika je izgrađena na principu prihvatanja različitosti, i kada bi se još snažnije okrenula ulaganju u svoje građane i negovanju unutrašnje slobode, mogla bi ponovo da zasija punim sjajem. Trenutna geopolitička slika tome ne ide u prilog, ali vera u dobro ostaje.
PARKOVI KAO PRIRODNA POZORNICA ZAJEDNIŠTVA
Pored klubova, kuglana i sportskih rekreativnih centara, među najčešćim mestima okupljanja srpske dijaspore u SAD nalaze se i veliki gradski i nacionalni parkovi, koji nude izuzetno dobro organizovane piknik zone. To su prostori, često natkriveni, koji postaju prava meka za veća i porodična druženja, posebno tokom proleća i leta.
U takvim parkovima moguće je na licu mesta pripremati hranu, od roštilja do raznih specijaliteta, a deca imaju na raspolaganju igrališta, sportske terene, staze za trčanje i brojne druge sadržaje. Odrasli se okupljaju oko hrane, razgovora i igre, dok se najmlađi bezbrižno zabavljaju.
Ovi piknici često prerastu u celodnevne događaje, male festivale zajedništva, gde se spontano mešaju generacije, prijatelji, rodbina i poznanici. U Americi je takva infrastruktura pažljivo osmišljena, pa nije čudo što su parkovi jedno od omiljenih mesta okupljanja naših ljudi.
DIJASPORA KAO AMBASADOR DOBRE VOLJE
Uprkos svemu, ljudi se raduju životu. Slave rođendane, podržavaju jedni druge, dele brige i radosti. U dijaspori, svaki susret ima težinu, jer je retkost.
Zato je i ovaj rođendan bio više od običnog slavlja. Bio je podsetnik da smo, gde god da živimo, poslanici dobre volje, ljudi koji žele da grade mostove, da čuvaju svoje poreklo i da ga nose sa sobom kao svetionik.
Srećan rođendan Marku — a sutra nekom drugom. Važno je da se okupljamo, da se smejemo i da verujemo da dobro uvek ima poslednju reč.
