IMA LI NEKO DA NIJE ČUO ZA AJFELA I NJEGOV TORANJ?
Kada bi se, kojim slučajem, sprovela globalna anketa koju građevinu bi naveći broj ljudi na planeti jednoglasno prepoznali kao prvi simbol jednog grada, jedne zemlje i jednog naroda bez ikakve sumnje bi to bio Ajfelov toranj (La Tour Eiffel). Impresivna čelična konstukcija smeštena na Marsovim poljima u sedmom arondismanu simbol je francuske presotnice i, pored čuvenog Luvra, najposećenija turistička tačka Pariza. Ko je ikada posetio grad svetlosti a nije se popeo na toranj račun se da u Parizu nije ni bio.
ISTORIJA
Izgrađen za potrebe svetske izložbe povodom stogodišnjice Francuske revolucije, toranj je svečano otvoren 3. marta 1899. na opšte zgražavanje Parižana i značajnog dela fransuske javnosti, koja u tonama čelika i opruga nije videla nikakvu lepotu i eleganciju koja bi se uklapala u prefinjenu arhitekturu prestonice. Po mnogima bila je to monstruozna građevina hiperboličkih razmera (teška preko 10 000 tona i visoka kao oblakoder od 75 spratova), kojoj nije bilo mesto na Marsovom polju.
OD ULAZNOG SVODA SVETSKE IZLOŽBE DO TORNJA ZA KOMUNIKACIJU
Iako je Gistav Ajfel dobio dozvolu na postavljanje tornja na period od samo 20 godina nakon čega je ugovorom bilo predviđeno da kula pripadne gradu Parizu koji je planirao njeno rušenje, sudbina se nasmešila ovom čeličnom čudu tehnike. Mudri konstruktor predvideo je dragocenost tornja u oblasti komunikacija tako da je Ajfelov toranj počeo da se koristi za postavljanje telegrafskih antena. Jedna od epizoda bila je i to da je 1914. godine, na samom početku Velikog rata, na tornju bio instaliran poseban uređaj kojim je ometana komunikacija nemačkih trupa, što je usporilo napredovanje Nemaca prema Parizu. Nakon presretanja poruka kojima je razotkriven identitet čuvene nemačke špujunke Mate Hari toranj postaje istinski nacionalni heroj i od nevoljenog spomenika tehnološkom razvoju postaje mezimče Francuske Republike. Ideja o rušenju odlazi u zaborav.
NIJE SVE U LJUBAVI IMA NEŠTO I U PARAMA
Spletom čudnih okolnosti koje su stvorile tehnologija, industrija, ingeniozni um Gistava Ajfela i i političke prilike prvih decenija 20. veka toranj dobija vrednost koju niko nije mogao da predvidi. Prihvaćen kao deo pariskog, a onda i francuskog identiteta, vremenom će postati turistička atrakcija i najposećeniji spomenik na svetu.
Koliku vrednost za parisku i francusku ekonomiju predstavlja inženjerska inovacija Gistava Ajfela govori i činjenica da toranj u jendoj godini obiđe nekoliko miliona posetilaca, te da sa prodatim kartama, posrednim uslugama i servisima prihoduje skoro 100 miliona evra godišnje. Podaci su frapantni i prosto zaslepljujući, terajući vas u isto vreme da stavite prst na čelo i zapitate se…
U ČEMU JE TAJNA?
Više je razloga, sasvim sigurno, ali čini se da glavni leži u sveopštoj zavodljivosti Francuske i onoga na šta, u kontekstu kulture, asocira sam pomen njenog imena. Razumeli ili ne, većina ne ostaje ravnodušna na „ključne reči“ francuskog šarma kao što su Pariz, vina Bordoa i Burgundije, Luvr i Mona Liza, francuski jezik, polja lavande u Provansi, dvorci Loare, francuski sirevi i Notr Dam… I tako u nedogled.
Kultura i identitet izgrađivani vekovima u državi koja je bila jedna od najznačajnijih zemalja srenjovekovne i moderne Evrope. Stabilnost države bila je, i pored svih unutrašnjih trvenja poput sukoba katolika i hugenota koji je rezultirao krvavom Bartolomejskom noći i Francuske revolucije, ipak suštinski osigurana teritorijalnom veličinom, vojnom moći, kolonijalnim resursima, buntovničkim duhom, tradicijom univerziteskog obrazovanja i osvešćenom elitom tokom dugog perioda vremena.
Uz sve nabrojano nezaobilazan je i poseban, jedinstveni način „pakovanja“ turističkog proizvoda a što je posledica strateškog pristupa države, grada i svih zainteresovanih strana kulturi kao:
- Ključnom resursu francuskog identiteta koji je zajednički imenitelj svih građana
- Platforma kulturne diplomatije i alat za širenje političkog uticaja u sferi „meke moći“
- Izuzetno značajnom izvoru ekonomske moći države i grada.
dr Gordana Bekčić
direktorka
Kancelarija za Kulturnu diplomatiju
Gandijeva 185/11
11070 Novi Beograd
+381 65 2175 791
website: www.kulturnadiplomatija.org
