Plamen iz 1991.g. u kome je 180 slavonskih sela spaljeno, nastavio je da gori u izbeglič̣kim srcima i tako je stvoreno udruženje ‘ Slavonija u srcu”.
MILENA KAO INICIJATOR
Milena Bogatić Żarković, pesnikinja rodjena ispod Papuka gore, dolazi na ideju da se slavonske nošnje moraju ovde u Srbiji sačuvati kao sećanje na majke i bake koje su ih do kasno u noć tkale.
Zato kreće u Komesarijat za izbeglice i traẓ̌i od njih da bar dve ẓ̌ene pošalju na tečaj tkanja.
Tako ona i Milanka Bojić završavaju tečaj tkanja srećne što su dobile i dve tare i materijal za tkanje.
PROSTORIJE UDRUŽENJA
Sada kada su Slavonke obučene i dve tare ovde, pronalaze i prazar prostor u Zemunu u ulici Cara Duŝana 57 i od grada ga dobijaju na korištenje.
Uredili su ga sa slikama iz Slavonije gde pažnju privlač̣i slika Patrijarha Pavla okićena vezenim ruč̣nikom.
Svaki utorak i nedjelju ovde se sastaju, da se dogovaraju za akcije, da se peva i pleše, da se ovde ožive sve slavonske pesme i narodna kola.
Tako je i u maju kada je godišnja zabava, jer tada se skupe pare za najamninu i uplate ih na račun grada Beograda.
SLOŽNO KAO I PULS SRCA
U prostorije dolaze i č̣lanovi Zavičajno udruženje Slavonaca na čelu sa predsednikom Zorislavom Ŝimićem koji zajedno sa predsednikom Miodragom Žarkovićem planira aktivnosti.
Oni zajedno nastupaju, oni privlače mlade, oni osnivaju orkestar za mlade, oni plešu taraban i vesele se da zavičajnu tugu zamene smehom i pesmom.
SVUDA RADO VIDJENI GOSTI
Slavonija u srcu se pojavljuje u Dalju na Gužvarijadi, u Slatini na smotri folklora pa onda i u Suboticu, pa u Banja Luku.
Poziv ne odbijaju udruženju Nikole Tesle u Kragujevcu, pa ni Bač̣koj Topoli.
Redovito idu u Kućance, u to slavonsko selo , rodno mesto Patrijarha Pavla.
Ove godine je vidjen njihov štand i u Pakracu kada je osvešten
ponovo izgradjen hram Sv. Trojice i bogata biblioteka.
U Daruvaru se pojavljuju na Spasovskim danima.
Svakog februara su u Novom Sadu na Sajmu zavičaja.
Milka Kajganić: SEĆANJA KOJA NE BLEDE
Sećaju se naši Slavonci i svojih stradalih i daju im pomen u Manastiru Rakovici. Sećanje na egzodus Srba iz Zapadne Slavonije od oktobra do decembra 91′ godine.
KULTURA SE PREPOZNAJE
Svake godine Slavonci odlaze u Straẓ̌ilovo kako bi u čast velikog pesnika Branka Radič̣evića na njegovom grobu održali čas poezije.
I položili venac da se ne zaboravi da je ovaj pesnik rodjen u Slavonskom Brodu.
Članovi Slavonije u srcu u svojim redovima imaju i č̣etiri pesnika, dve harmonikašice koje na svakom druženju pripreme i po koji stih.
A zvuci harmonike prodiru i u naša srca i mame da se i mi, slučajni prolaznici, uhvatimo u slavonsko kolo.
