Ako postoji specifikum kulturnog identiteta Srba to je nesumnjivo krsna slava. Ona je poseban dan i porodični praznik i kao jedinstvena svečanost, u srpskim porodicama, prenosi se s kolena na koleno. Obeležava se u čast sveca zaštitnika porodice ili doma a nosioci slave su muški članovi porodice.
SLAVSKI KOLAČ NIJE OBIČAN HLEB, KAO ŠTO NI SLAVA NIJE OBIČAN PRAZNIK
Iako slični običaji postoje i u drugim pravoslavnim zemljama, kod Srba je slava očuvana kao izuzetno značajan porodični praznik koji prati niz običaja. Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji, budući da je zaštitnik dece, putnika, mornara i darivanja, simbol mira i spokoja. Često se kaže da polovina srpskih porodica slavi Svetog Nikolu a polovina ide na slavu. Slavi se s prijateljima i rođacima uz pažljivo pripremljenu posnu ili mrsnu trpezu u zavisnosti od toga da li je slava u postu ili ne. Centralno mesto na trpezi zauzima slavski kolač.
SLAVSKI KOLAČ – HLEB BLAGOSLOVA, ŽRTVE I ZAJEDNIŠTVA
Priprema slavskog kolača je za domaćicu poseban zadatak. Ruke u brašnu i molitva – najdublji su izraz vere, zahvalnosti i nade. Važno je da ga domaćica priprema sama, jer je to čin gde se brašno pretvara u blagoslov. Slavski kolač je veza predaka, potomaka i Boga, pa domaćin ne nudi gostima samo hleb već poverenje u Boga, zahvalnost i svoje korene. Kolač simbolizuje telo Hristovo ali i duhovno i materijalno jedinstvo porodice. To je razlog što je njegovo mesto na trpezi pored sveće i vina.
DUHOVNA HRANA KROZ VEKOVE
Slava ne prepoznaje bogatstvo i siromaštvo. Za slavu je potreban slavski kolač, sveća i vino. Tako su u različitim vremenima punim iskušenja opstajali i slava i slavski kolač kao svedočanstva vere. Bogata trpeza je samo želja domaćina, ali su i u vreme nemaštine domaćini čuvali najbolje za slavu.
Iako živimo u savremenom svetu, kolač i dalje ima svoju moć. On okuplja, podseća i čuva. U njemu su urezane ruke baka, miris porodičnih domova i tihi uzdasi molitve. Danas slava povezuje i one koji nisu sa ovih prostora, koji nemaju iste običaje. Gosti na slavi su svi koji poštuju domaćina i njegov praznik, povezuje ih iskrenost i poštovanje, negovanje kulture sećanja ili kulturna diplomatija.
Samoj slavskoj večeri prethodi sečenje kolača koji preseca domaćin sa sveštenikom ili bliskim članom porodice na četiri strane, poput krsta, zaliva svaki presečeni deo crnim vinom, lomi i tom prilikom izgovaraju molitvu „Oče naš. Trenutak je zaista svečan. Sve vreme tokom večere gori sveća, ona predstavlja svetlost, nadu, mir, radost i ljubav, a njena svetlost služi kao veza sa duhovnim, pružajući toplinu, utehu i duhovnu snagu.
HLEB KOJI GOVORI – SIMBOLIKA SLAVSKOG KOLAČA
Slavski kolač je okruglog oblika, gotovo kao i svaki hleb koji se pripremao od davnina. Okrugli oblik označava trajanje, puninu i cikličnost života, jedinstvo i sjedinjenje u zajedništvu. Slavski kolač se ne pravi samo da bi se jeo, on se ukrašava kao sveta ikona u hlebu. Svaki ukras na njemu ima svoju duboku simboliku i ništa se ne stavlja slučajno. Ornamenti nisu samo dekoracija, već vizuelna molitva, hleb ispisan simbolima vere i života.
NAJČEŠĆI SIMBOLI NA SLAVSKOM KOLAČU I NJIHOVA ZNAČENJA:
Krst je osnovni hrišćanski simbol, podseća na Hristovu žrtvu i vaskrsenje. Uglavnom se stavlja na sredinu kolača, na izvestan način osvetljava hleb Božijim prisustvom. To mu i daje poseban značaj i poziciju na slavskoj trpezi. Pletenice, venci, trake od testa simbolizuju vezu, sjedinjenje, jedinstvo i beskraj. Na izvestan način pletenice su veza između članova porodice, ali i između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Pšenica u klasu svakako je simbol plodnosti, života, žrtve. Njime se priziva bogatsvo u kući i rod na njivi. Grozdovi i listovi vinove loze takođe imaju svoje mesto na kolaču kao radost. Grozd takođe podseća na vino koje se koristi pri osvećenju kolača. Vinova loza je biblijski simbol duhovne plodnosti i Hristovog prisustva.
Inicijali: IS HS NI KA (IC XC NI KA) koji se utiskuju pečatom-posformikom, predstavljaju skraćenicu od Isus Hristos Pobednik – govori da je Hristos pobedio smrt i da vera u Njaga donosi spasenje. Ovaj natpis se često nalazi na sredini kolača, u kružnom pečatu, poput crkvenog prostora.
Vešte domaćice pri ukrašavanju kolača dodaju razne ornamente poput ptica, cveća dajići kolaču veselost a označavajući time život, prirodu i duhovne radosti. Slavski kolač svojim simbolima govori tiho, ali sadržajno, o vezi čoveka sa Bogom, prirodom, porodicom i tradicijom.
Radica Smiljković
Na Festivalu božićnog kolača ČESNICA, pored božićnih hlebova/kolača neka od lokalnih udruženja žena srpske nacionalnosti predstavljaju i slavske kolače svog kraja. U 2025. godini ČESNICA će se održati po četvrti put u nekoliko zemalja regiona.
