PUTOVANJE – ŽIVOT DRAGANU ŠIBALIĆU

SVAKO PUTOVANjE UNAPREĐUJE ŽIVOT — BICIKLISTIČKA ODISEJA, PRETVARA KARTU SVETA U LIČNU PRIČU O PODUHVATU

ILIJA ŠAULA /DOPISNIK INFO VIZIJE IZ SEVERNE AMERIKE

ILIJA ŠAULA, autor teksta.
Glavni i odgovorni urednik
časopisa za književnost i teoriju
Književni ESNAF

Kada vetar postane saveznik, a neizvesnost najiskreniji saputnik, putovanje prestaje da bude destinacija i postaje način života. Ovo je priča o čoveku koji ne samo da putuje svetom, već otključava njegove predele pedalom, lepotu pričom a dušu srcem. Dragan Šibalić (1978), avanturista i putopisac iz Kraljeva, svojim biciklom je ispisao mapu od Srbije do Dalekog istoka, ostavljajući trag kako na putevima tako i u knjigama: „Biciklom od Srbije do Tokija“, „Hodočašće svetom Srpskom zemljom“, a upravo ovih dana priprema izlazak nove knjige „Putevima svile do Mont Everesta“, koja beleži njegovo godišnje putovanje kroz 16 zemalja, pešice i biciklom, sve do podnožja najviše planine sveta. Njegove knjige nisu samo putopisi – one su svedočanstva o hrabrosti, duhovnosti i ljudskoj dobroti koju je susretao na svakom koraku.

Danas stoji pred novim izazovom, slobodno možemo reći, još jedan od podviga u nizu. Kroz zemlje Latinske Amerike, džungle Amazonije, tragovima starih civilizacija. Od prevelike želje da upozna vrline sveta, možda spoji obe Amerike u jedan poduhvat i učini im veliku čast, da sretnu i upoznaju veliko srce ovog hrabrog i skromnog čoveka iz Srbije. U ovom razgovoru otkrivamo šta ga pokreće, kako gradi odnos sa svetom kroz putovanja, i kako mi možemo postati deo njegove planetarne odiseje.

O POČETKU I INSPIRACIJI

– Šta je bio prvi okidač koji je izrodio ideju o ekspediciji kroz Južnu Ameriku?

Vozio sam do Japana 2015. godine, 7 meseci, zatim 2016. Indija i Nepal po Himalajima 5 meseci, potom, 2022. Hodočašće svetom srpskom zemljom po Kosovu i Metohiji i onda zadnje putovanje Putevima svile do Mont Everesta… Da ne zaboravim i putovanja po Evropi i Balkanu od 2012. do 2014… I tako, sada hoću nešto novo, neki novi izazov, novi kontinent. Nemojte se iznenaditi ako ovo moje novo putovanje kroz Latinsku Ameriku, bude mnogo više od 4 države i 5 meseci. Lako se može desiti da spojim Aljasku i Patagoniju…U mojoj glavi svakojake ideje se motaju do konačne koja odredi smisao svemu.

– Koliko je lični odnos sa prirodom uticao na izbor ovih destinacija?

– Lični odnos sa prirodom mnogo utiče na sve moje odluke kada je putovanje u pitanju. Obožavam planine i nepregledna prostranstva poput stepa i pustinja. Poznavati prirodu za mene nije samo boraviti u njoj, nego učiti od nje.

– Kako ova avantura stoji u odnosu na tvoja prethodna putovanja, u čemu je slična, a u čemu potpuno nova?

– Ova nova avantura je slična po tome što idem biciklom, a očekujem nova iskustva i uzbuđenja. Nove priče kroz nove zemlje,

TEHNIČKI I LOGISTIČKI ASPEKTI

– Kako ste se pripremali fizički i psihološki za pet meseci na biciklu kroz ekstremne uslove?

– Ne pripremam se nešto mnogo. Bitno mi je samo da nabavim sve od opreme što mi je potrebno i da bicikl bude ispravan i pouzdan.

– Koja je uloga tehnološke opreme u vašoj ekspediciji?

– Uloga tehnološke opreme je mnogo bitna. Moram imati što bolju kamp opremu(šator, vreća za spavanje, dušek), kao i odeću i obuću za sve vremenske prilike i neprilike. Tako se osećam opuštenije i sigurnije jer onda mogu prespavati gde god poželim, a u tom slučaju ni vremenske neprilike me ne mogu zaustaviti ili pokolebati.

– Da li postoji bezbednosna strategija u slučaju neočekivanih situacija u divljini?

– Nisam nikada pravio bezbednosne strategije u slučaju nepredviđenih okolnosti. Uvek sam gurao samo napred i sve poteškoće rešavao u hodu.

ODNOS I PARTNERSTVO

– Kako izgleda dinamika putovanja u tandemu, koji su najveći izazovi, a šta vas najviše zbližava tokom puta?

– Putovanje u tandemu može biti mač sa dve oštrice. Nekad je bolje putovati sam. Kad je dvoje ljudi zajedno mesecima, 24 časa dnevno, lako dođe do čarki, nesuglasica, svađa…

Neko hoće na jednom mestu da spava neko na drugom, pa neko bi da doručkuje u 7, a neko možda u 9… Neko voli brže da vozi, a neko sporije… Tako da nije sve to lako uklopiti. Ali nije ni nemoguće. Ja konkretno više volim sam da vozim, mada uželim se ponekad i društva.

– Kako se zajedno donose odluke u realnom vremenu, u nepredvidivim uslovima?

– I kod donošenja odluka često se mogu desiti suprotstavljena mišljenja što dovodi do tenzija i svađa…

POZIV ZA PODRŠKU

– Zašto je važno da javnost bude deo vaše avanture?

-Zašto je javnost bitna da bude deo moje avanture? Pa iz prostog razloga što želim da ljudi vide i jednu drugu stranu putovanja nešto što se ne može videti na televiziji ili doživeti tokom nekog turističkog angažmana. A tu su i predrasude. Ljudi mnogo gledaju televiziju i bombardovani su lažnim informacijama na internetu. Da sam se vodio time nikada ne bih otišao u Pakistan, Avganistan, Iran… te opake i opasne zemlje o kojima se mnogo lažno priča. A tamo sam nailazio samo na dobrotu i gostoprimstvo kao nigde drugde. Želim javnosti predstaviti svet na jedan drugačiji i neposredan način, onako kako zapravo jeste…

– Kako tačno donatori i sponzori mogu postati vidljivi kroz vaše putovanje?

-Donatori i sponzori mogu biti vidljivi s obzirom da mnogo pišem, slikam, snimam… sve to objavljujem na društvenim mrežama, a moji poduhvati su sve zanimljiviji i zanimljiviji javnosti… Tako da bi mogli napraviti neki model saradnje da i oni budu vidljivi. Da li bi to bilo kroz reklamiranje njihove opreme, proizvoda ili pak nošenja logoa na opremi… Sve je stvar dogovora i osmišljenosti.

– Koja je vrednost koju ekspedicija donosi ne samo vama, već i publici, pratiocima, pa i kompanijama koje vas podrže?

-Vrednost je nemerljiva. Ovo što radim i što doživljavam to se ne može kupiti parama. A publika, pratioci i svi oni koji me podržavaju mogu doživeti ovu avanturu samo iz jednog drugog ugla. Kao kada gledate neku seriju i željno iščekujete sledeću epizodu…

PORUKA I FILOZOFIJA

– Šta za tebe znači reč “Odiseja” u kontekstu životnog puta?

– Reč Odiseja znači putovanje sa puno prepreka. A mene to privlači i vuče napred– što teži put i što veće poteškoće i zadovoljstvo je veće kada dođem do kraja. Na taj način pomeram granice svojih sopstvenih mogućnosti.

– Koju poruku želiš da ostaviš mladima, avanturistima, onima koji se kolebaju da naprave korak u nepoznato?

– Svima koji žele da probaju, bili mladi ili stari, siromašni ili bogati, mogu poručiti – krenite. I nećete se nikada pokajati. Osetićete slobodu kakvu nikada niste. Nije potrebna neka velika fizička kondicija ili snaga. A mentalno ćete iz dana u dan biti jači. Ovakvi poduhvati poput mog mogu vas samo očeličiti da ne postoji prepreka koju ne možete savladati.

– Da li avantura može biti put ka društvenoj transformaciji, šta učimo kada se otvorimo svetu?

– Svakako da ovakva putovanja mogu biti put ka društvenoj transformaciji. Ja sam prema mnogim religijama i nacionalnostima imao razne predrasude, zatrovan medijima. Sada ih više nemam. Za mene sada postoje samo dobri i loši ljudi…