OD PRELJINE DO SVETSKIH KATEDRI: KO JE JEDAN OD VODEĆIH SRPSKIH AGROEKONOMISTA?
Ime Miladin Ševarlić prepoznatljivo je širom naučne i stručne javnosti, ne samo u Srbiji već i u svetu. Rođen 1949. godine u Čačku, a odrastao u Preljini. Prof. Ševarlić je svoj životni i profesionalni put posvetio agroprivredi i očuvanju srpskog sela. Nakon doktorata na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je kasnije radio i kao profesor, iza sebe je ostavio impresivan naučni opus od preko 300 stručnih i naučnih radova.
Zbog svog nemerljivog doprinosa, opravdano nosi titulu jednog od vodećih agroekonomista u zemlji. Pored akademske karijere, Ševarlić je bio politički aktivan kao nezavisni narodni poslanik u Skupštini Srbije u periodu od 2016. do 2020. godine, a do februara 2019. godine bio je i član poslaničke grupe Dveri.
BORBA ZA „GMO-FREE“ SRBIJU: GUBITAK OD 500 MILIONA EVRA GODIŠNJE AKO UNIŠTIMO DOMAĆE SEME
Profesore, poznati ste kao veliki protivnik genetski modifikovane hrane?
„Uvođenje GMO useva u Srbiju potpuno bi uništilo domaću poljoprivredu zbog apsolutne zavisnosti od uvoznog semena. Još 2013. godine sam aktivno upozoravao javnost da bi Srbija, kroz kupovinu GMO semena, gubila čak 500 miliona evra godišnje. Upravo zato sam se beskompromisno zalagao da Srbija ostane ‘GMO free’ zona i maksimalno sam se angažovao na izradi zakonskih rešenja koja bi zaštitila našu zemlju.“
Da li je to postala i nacionalna strategija?
„Kao stručnjak, bio sam član ekspertskih timova za izradu tri nacionalne strategije razvoja poljoprivrede. Takođe, od 2008. godine obavljao sam funkciju specijalnog savetnika za agroprivredu u Ekonomskom institutu u Beogradu, trudeći se da naučni argumenti postanu deo državne politike.“
DEMOGRAFSKO PRAŽNJENJE SELA I EKONOMIKA TRŽIŠTA: NAUČNI RAD KAO ALARM ZA DRŽAVU
Nemerljiv je Vaš doprinos i radu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU)?
„Bio sam član Odbora za selo SANU u periodu od 1990. do 2014. godine. U tom periodu intenzivno sam pisao o demografskom pražnjenju sela, agrarnoj politici i održivom razvoju ruralnih područja. Većinu mojih radova preuzeli su i objavili vodeći časopisi poput Ekonomike poljoprivrede, Agroekonomike i Zbornika Matice srpske za prirodne nauke. Deo te građe dostupan je na KoBSON-u i na sajtu Poljoprivrednog fakulteta. Mnogi analitičari me i danas citiraju kada su u pitanju konkurentnost srpske poljoprivrede i efekti agrarne politike u periodu od 2000. do 2014. godine.“
Šta nam možete kazati o ekonomici poljoprivrede i tržišta danas?
„U toj oblasti ključne su tri makro-celine. Prva je detaljna analiza troškova i rentabilnosti u ratarstvu, stočarstvu i voćarstvu. Druga obuhvata temeljno obrađivanje tržišta poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i regionu. Treći, neizostavni deo, jesu same cene, subvencije i spoljnotrgovinska razmena.“
Bili ste i rukovodilac tima za izradu Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji?
„Da, vodio sam taj tim. Tokom celog procesa snažno sam zagovarao povratak zadrugama. To je jedini održiv način da mali poljoprivredni proizvođači opstanu na surovom tržištu i odupru se velikim monopolima.“
OŠTRA KRITIKA REŽIMA I OPOZICIJE: POLITIČKA SCENA KAO POPRIŠTE LIČNIH SUJETA
Kako danas živi politika u Srbiji?
„Smatram da politika koja podseća na metode vođene u NDH, nažalost, na specifičan način živi na teritoriji ostatka Srbije, a svodi se na dramatičan ishod: jedna trećina našeg stanovništva će umreti do 2035. godine, imajući u vidu starosnu strukturu. Druga trećina, sačinjena od mladih i najsposobnijih, biće ekonomski i politički proterana i napustiće zemlju. Na kraju, tu poslednju trećinu zameniće migrantima koji će biti naseljeni ovde i koji će, ako ovaj režim opstane, postati njegovi novi birači.“
Ostao je upamćen Vaš štrajk glađu ispred Narodne Skupštine. Šta se tada zapravo dešavalo?
„Moj štrajk glađu bio je individualna akcija u odsustvu većeg dela opozicije koja je napustila Parlament. Smatram da to nije bio ispravan potez, jer su im građani dali poverenje da se bore unutar institucija, a ne da ih napuštaju. Posebno je bilo pogrešno što nisu prisustvovali sednici na kojoj se raspravljalo o stanju na Kosovu i Metohiji, gde bi njihovo prisustvo bilo veoma zapaženo.“
„Želeo sam da privučem pažnju građana, ali sam, nažalost, privukao pažnju poslanika koji su se drugog dana priključili štrajku i pretvorili ga u politički performans. Na jednoj strani bili su Boško Obradović, Ivan Kostić i Marija Janjušević iz Dveri, iako pre toga mesecima nisu učestvovali u radu Skupštine. Sa druge strane, kao revanš, tadašnji šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović predvodio je dvadesetak poslanika režimske većine. Oni su dobili tapacirane stolice u natkrivenom delu ulaza da ne budu na suncu, i prepucavali su se među sobom zbog pocepanog sakoa Marjana Rističevića, umesto zbog cepanja Kosova i Metohije. To je za mene bilo poražavajuće.“
MEDIJSKA BLOKADA I RAZGOVOR SA EPISKOPOM: 20 SEKUNDI ZA RTS
„Sećam se da je te noći zakazana konferencija za novinare u 23 časa, pred ponoćni dnevnik RTS-a. Svi novinari su otišli kod Martinovića i njegove grupe, usput pitavši Boška za komentar. Kod mene je došao samo moj bivši student Dušan, koji je radio na RTS-u, i rekao mi da ima prostor od samo 20 sekundi. Odbio sam. Rekao sam: ‘Ako nema više, ne može ni to’, i zahvalio se.
Tokom štrajka sam stalno dobijao pozive građana i političkih ličnosti. Javio mi se i jedan episkop sa nepoznatog broja. Rekao mi je da sam čovek u godinama, da gladovanje nije dobro iz zdravstvenih razloga i da nije hrišćanski gladovati. Odgovorio sam mu da sam mlađi od njega, a koliko znam, u pravoslavnom hrišćanstvu postoji više postova koji traju i po sedam nedelja. Prema tome, nisam video objektivne razloge za prekid štrajka.“
ŠUMADIJSKA NOŠNJA U PARLAMENTU: SIMBOL SLAVNE PROŠLOSTI I VOJNIČKE ČASTI
U javnosti je odjeknulo kada ste u Narodnu Skupštinu ušli u narodnoj nošnji?
„Smatram da bi na svakom početku zasedanja, kada nacionalna garda odaje počast, narodni poslanici trebali da dolaze u svojim nacionalnim nošnjama – od Bunjevaca na severu do Albanaca na jugu. Ja sam došao u šumadijskoj nošnji, kao predstavnik Šumadije. Ova nošnja je bila osnova za vojničku uniformu u Prvom svetskom ratu.“
„Postoje dva naziva za ovu nošnju: karađorđevićka i obrenovićka. Po modelima i načinu izrade su identične, razlika je samo u boji. Karađorđevićka je SMB boje vojničke uniforme, kakva se koristila sve do Drugog svetskog rata. Obrenovićka je istog kroja, ali je teget boje za kmetove i vojvode, crna za činovnike, naučnike i Srpsko učeno društvo, dok je braon boja, od valjanog sukna, bila za seoske domaćine – leti odbija toplinu poput beduinske odeće, a zimi čuva toplotu. Danas me veoma raduje što sve veći broj mladih diplomira u narodnoj nošnji i što je kulturno-umetnička društva ponosno nose širom sveta.“
DRUŠTVO SRPSKOG DOMAĆINA: VREDNOSTI KOJE SU ODRŽALE NACIJU
Od 2015. godine ste predsednik Upravnog odbora Društva srpskih domaćina. Šta za Vas predstavlja ta uloga?
„U ovoj nošnji obišao sam preko 2.500 sela u Srbiji i oko 500 sela širom sveta – od indijanskih rezervata u Americi, beduinskih naselja u Egiptu, kibuca i mošava u Izraelu, pa do sela donskih kozaka i Republike Kalmikije u Ruskoj Federaciji. Nošnju nosim volonterski, u znak poštovanja i sećanja na svoje dedove i po ocu i po majci koji su je nosili. Moj otac i stric je nisu nosili zbog vremena u kojem su živeli, ali moj ujak jeste.“
„Pravi srpski domaćin nikada nije bio samo najbogatiji čovek u selu. On je vodio računa o celom selu, a ne samo o svojoj porodici. Srpski domaćini su bili jedinstveni u svetu po tome što su sedeli za istom sofrom (trpezom) sa svojim slugama. Domaćin je brinuo o udaji kćeri svojih sluga, obezbeđivao im miraz kao rođenoj deci, plaćao troškove svadbe njihovim sinovima i starao se da muške glave učestvuju u odbrani države.“
„Danas bi mnogi državni funkcioneri trebali da se postide pred ovom nošnjom i istorijom. U Prvom svetskom ratu izgubili smo 1.244.000 žrtava. Kada se preračuna demografski gubitak na stogodišnjici pobede, to je još 9 miliona nerođenih Srba – izgubili smo 60% sposobnih muških glava. U nekim selima u Srbiji nakon rata nije bilo prvaka po pet-šest godina! Pa ipak, srpski domaćin je znao da obezbedi seoske ambare za sirotinju, organizovao je kuluke, gradio odvodne kanale, puteve, škole, crkve i muzeje – sve na polzu (korist) naroda svoga. To su vrednosti kojima moramo da se vratimo.“
#MiladinSevarlic #Agroekonomija #Zadrugarstvo #GMOFreeSrbija #NarodnaNosnja #DrustvoSrpskihDomacina #SrpskoSelo #SkupstinaSrbije #Intervju #InfoVizija
