U Domu vojske u Beogradu, književnica Katarina Branković Gajić promovisala je roman pod nazivom “Pas koji je voleo brodove“. Brojni gosti imali su priliku da uživaju u spoju kulture, umetnosti i nadahnutom govoru o stvaralaštvu književnice.
Katarina Branković Gajić, uputila je zahvalnost gostima koji su joj svojim prisustvom ukazali čast i poštovanje. Takođe, zahvalnost je uputila i recenzentkinjama;
O romanu su govorili: Vjera R Garović, Branislava Vitić i Mirjana A Nikić.
U muzičkom delu, solisti Slavko Čupić, Duci Miličević i Slavomir Brajković Šicko, zajedno sa plesačima grčkih igara Živkom Kozarić i Ivketom, nastupili su sa numerama koje u osnovi korespondiraju sa temom romana “Pas koji je voleo brodove“.
ROMAN POSVEĆEN UNUCI GALI
Katarina je roman posvetila voljenoj unuci Gali “da joj bude ključ za beskrajne svetove ljubavi i dobrote“. Neobično lepim gestom uzvratila je Katarinina snaha i Galina mama, koja je počitala Galino pismo baki. Pismo prenosimo u celosti:
“Draga bako,
Od srca ti hvala na daru koji prevazilazi sve poklone – na romanu koji si posvetila meni.
Dok čitam tvoje reči osećam kako u njima živi tvoja ljubav, tvoje iskustvo, tvoja snaga i tvoja duša.
Tvoja posveta mi je otvorila put ka nečemu dubljem: želji da upoznam ljubav u njenoj najčistijoj formi onako kako je ti nosiš kroz život. Da spoznam širinu duše, njenu toplinu i njenu hrabrost.
Hvala ti što si mi svojim delom pokazala da ljubav nije samo osećaj, već trag koji ostavljamo jedni u drugima.
Hvala ti što si mene izabrala da budem tvoj trag.
Tvoj roman čuvam kao kompas koji me vodi – ka razumevanju sebe, drugih i sveta koji zajedno stvaramo”.
Impresije sa događaja na svom profilu podelio je Jugoslav Rađenović.
Prenosimo deo njegovog osvrta:
“Roman je, kako je autorka objasnila, nastao iz želje da se jednostavni motivi — pas i brod — pretvore u univerzalnu simboliku traganja, vere, ljubavi i moralnih prekretnica. Pas, kao iskreno i verno biće, i brodovi, kao znak kretanja, promene i sudbinskih trenutaka, otvaraju prostor za unutrašnje putovanje, duhovnu borbu i čovekovu potragu za istinom. Grčka, u kojoj je smeštena radnja, funkcioniše ne kao turistička pozornica, već kao mitski, arhetipski pejzaž duše “.
Najemotivniji trenutak večeri dogodio se na samom kraju, kada je Galina mama pročitala pismo zahvalnosti upućeno baki Katarini. Pismo, napisano u ime male Gale, bilo je toliko dirljivo da je cela sala utihnula, osluškujući emocije koje su prelazile granice književne forme i prelile se u život. Autorka je, sa suzama u očima, primila pismo kao najdragoceniji poklon — dokaz da delo koje je stvorila nadilazi književnost i postaje deo porodične i duhovne tradicije.
Promocija romana „Pas koji je voleo brodove“ bila je mnogo više od književnog predstavljanja: bila je to svečanost ljubavi, generacijskog povezivanja, umetnosti i svetlosti koja je zračila i u najtamnijim trenucima života. Katarina Branković Gajić ponudila je čitaocima delo koje postavlja velika filozofska pitanja, ali i pruža tiho, nežno ohrabrenje — da verujemo, da se preispitujemo, i da se, poput brodova iz njenog romana, uvek iznova vraćamo svom unutrašnjem svetlu. Dakle, roman “Pas koji je voleo brodove” predstavio se kao delo koje, osim bogate simbolike, nosi i retku ljudsku toplinu, ostavljajući publiku sa utiskom da je prisustvovala večeri u kojoj su se umetnost i emocije skladno preplitali”.
O romanu “Pas koji je voleo brodove” multimedijalna umetnica Marija Viktorija Živanović napislala je sledeće:
” Oni koji su ga pročitali, kažu da se čita u dahu. Recenzenti ističu duhovnu i filozofsku crtu koja se proteže radnjom romana, koja je smeštena u zemlju zagrljenu bogatom istorijom, morima, maslinama, Grčku. Pas, koji nikada neće dočekati svog gazdu, a koji čeka, jeste jedan od likova, ipak, fokus je na glavnoj junakinji koja čitaoca vodi kroz redove i radnje ovog romana.
Uz Grčku muziku, ples i koktel na kraju promocije, roman je pušten u etar, otrgnut od pisca, kako bi pripadao svima… Srećno!”
