SIMBOL OTPORA, ŽRTVE I VERE
Na proplancima Kosova i Metohije, u jeku kasnog proleća, stvara se prizor koji vekovima budi divljenje. Ovi cvetovi, jedinstveni na svetu po svojoj intenzivnoj boji i simbolici, već generacijama bude osećaj misterije.
Kosovski božuri nisu obični cvetovi. Njihova snažna crvena nijansa, koju meštani često opisuju kao krv junaka, proizašla je iz verovanja da su iznikli iz prolivene krvi srpskih ratnika na Kosovu polju 1389. godine. Iako nauka ne potvrđuje ovu legendu, ona i dalje živi u kolektivnom pamćenju naroda. Mit o boju u kome su se sukobile srpska i mnogobrojnija turska vojska, prenosi se s kolena na koleno kao svetinja.
SVAKOG JUTRA BOŽURI SE OKREĆU PREMA SUNCU
Uprkos različitim vrstama božura širom sveta, Kosovski božur (Paeonia officinalis) izdvaja se po svojoj otpornosti, raskošnosti i svetlosti koju reflektuje na suncu u zoru. Cvet se, gotovo simbolično, svakoga jutra okreće prema svetlosti, kao da traži smisao žrtve, kao da se moli za večni mir. Njegov život je kratak i traje svega nekoliko dana. Sa Gazimestana nam šalje poruku da je lepota prolazna i da se nalazi u našim sećanjima.
VAN KOSOVA I METOHIJE, GOTOVO DA NE POSTOJI
Misterija ovih cvetova ogleda se i u njihovoj gotovo mitskoj prisutnosti samo na određenim mestima — teško ih je pronaći, još teže presaditi. Pokušaji da se kosovski božuri prenesu na druge geografske lokacije uglavnom nisu uspešni, kao da je tlo Kosova i Metohije jedino koje prepoznaju kao dom.
Zato kosovski božuri nisu samo biljke. Oni su tiha molitva zemlje, podsvesni znak prošlosti i simbol otpora, vere i žrtve. Njihova krvavocrvena boja, okretanje ka suncu i tajanstvena priroda, čine ih večitim čuvarima borbe za opstanak jednog naroda.
