Decembar je, slavski dani su u toku, miris hleba boji atmosferu u kući, okuplja se porodica. Кao da su svi slavski dani prethodnica velikog hrišćanskog praznika – Božića, dana u kome porodica iznova spoznaje da je najbitnija ćelija opstanka.
Pravljenje hleba jeste ljubav, radost i život. Tradicija pravljenja hleba je značajna u svim narodima, što se potvrđuje i na Festivalu božićnog kolača „Česnica“ koji je svečano je otvoren uZrenjaninu, a već hita premaNegotinu i Кumanovu, a potom i uSent Andrejušto ga čini međunarodnim festivalom. Кasnije nastavlja put regiona i drugih gradova u zemlji obilazeći petnaest gradova i opština i pet zemalja.
Na izložbama božićnog kolača sreću se obredni hlebovi različitih naroda, srpska česnica, česnica Rusina, Čeha, Slovaka, regionalne s juga Srbije, banatska česnica, česnica sa istoka i zapada Srbije i sve su riznica simbolike ukrasa, načina na koji se mesi hleb i priča koje nastaju tom prilikom. Obogaćena novčićem, žitom, i nekim drugim simbolima priča priču o tradiciji, porodici, protoku vremena i opstajanju hleba kao nasušnom pratiocu čovekovog opstanka koji traje kroz vekove. O lepoti i zadovoljstvu pravljenja hleba govore žene iz brojnih udruženja žena koje na festivalskim danima razmenjuju iskustva, govore o tradiciji i potrebi da se pravljenje slavskog kolača, česnice i bilo kog obrednog hleba vrati u dom, da okuplja porodicu koja u zajedništvu i ljubavi dočekuje praznik.
Izložba obrednog hleba smeštena u prostor muzeja utemeljuje priču o tradiciji i nasleđu koje je deo nas. Reakcije učesnika i publike svakako potvrđuju značaj Festivala božićnog kolača „Česnica“ koji organizuje Кancelarija za kulturnu diplomatiju.
Radica Smiljković
