Promocija pesničke zbirke „Dijadema Hercegovine” i izložba slika „Rijeke Hrabrosti i Snage” : simbioza poetskog i likovnog izraza, tiha životvorna energija i duboke humanističke poruke u umetničkom stvaralaštvu Daniele Čolić
Tekst: MPhil Milena Blagojević
Fotografije: Privatne kolekcije Daniele Čolić i Centra za kulturu „Vračar”
Mesto: Press centar UNS-a, Knez Mihailova 6, III sprat
Četvrtak, 22. januar 2026. godine
Promocija zbirke pesama „Dijadema Hercegovine”, uz izložbu slika „Rijeke Hrabrosti i Snage” pesnikinje, likovne umetnice i profesorke engleskog i nemačkog jezika Daniele Čolić, održana je prekjuče, 22. januara tekuće godine, u prijatnom ambijentu Press centra UNS-a, u Knez Mihailovoj 6, na III spratu.
TREBINJE MOJE – UZ ŠUM MORSKIH TALASA
Daniela Čolić je dama posebnog senzibiliteta i izuzetne nadarenosti. Rođena je u Zlinu, u Češkoj, gde je za vreme doktorskih studija pet godina predavala engleski jezik. Poseduje veliko iskustvo u oblastima turizma, promocije i brendiranja. Neke njene pesme zadobile su muzičko ruho i komponovane su na više jezika. Trenutno je student druge godine Akademije likovnih umetnosti, a u Trebinju, gde živi, otvorila je ArtHub atelje, mesto susreta umetničkih duša. Daniela veliku podršku i oslonac na stvaralačkom putu pronalazi u porodici – suprugu Draganu, sinu Radanu, onima koji je ispunjavaju blagotvornim osećanjem ljubavi i sačinjavaju njeno pribežište misli i spokoja. Tople reči ohrabrenja najdražih su najvažnije, a u porodičnom krugu podrške važno mesto zauzima i dever Zdravko Čolić.
Moderator i organizator ovog veoma lepog kulturnog događaja bila je Dušica Đukić Bodlović, rukovodilac Centra za kulturu „Vračar”. U programu smo, pored Dušice Bodlović i autorke, učestvovali sin Daniele Čolić, Radan, i ja.
Promocija je započela šumom morskih talasa i audio-snimkom pesama „Trebinje moje”, „Odvešću te u novu zemlju” i „The Rivers of Love”, u emotivnoj interpretaciji pesnikinje, uz muzičku podlogu.
Dušica Bodlović je na početku promocije svim posetiocima poželela ljubaznu dobrodošlicu i istakla kako ima posebnu čast i zadovoljstvo da vodi jedinstveno promotivno veče, posvećeno delu Daniele Čolić, pesnikinje i slikarke, dame koja spaja reč i boju, poeziju i sliku, podjednako uverljivo govoreći rečju i bojom, i njenoj knjizi „Dijadema Hercegovine”. Dodala je da, kako sama autorka kaže, ova knjiga može da predstavlja priručnik za dame koji bi rado nosile sa sobom i koji bi im, kada požele, ulivao pozitivnu energiju. U njoj će pronaći pregršt slika i pesama koje ispunjavaju dušu čoveka. Vredi istaći da je ova zbirka posvećena suprugu Draganu i sinu Radanu, onima „koji stoje iza njene tišine”. Zatim je predstavila učesnike večeri – mladog likovnog umetnika Radana, koji sigurno ide majčinim stopama, i Milenu Blagojević, odnosno mene, master filozofa, pozivajući me da, u svojstvu književnog kritičara, iznesem svoje stručno mišljenje i utiske o knjizi.
REČ KNJIŽEVNE KRITIKE
U svom izlaganju rekla sam da Daniela Čolić u motivima utkanim u stihove pesme „Odvešću te u novu zemlju” predstavlja jednu posebnu zemlju, kakva se ne može pronaći na geografskoj karti niti u enciklopedijama – bezgraničnu, prijateljsku i gostoljubivu. Jedini uslov da bi joj čovek pristupio jeste otvoreno i toplo srce. Ona je metafizička zajednica čistih, otvorenih i dobronamernih srca, gde su dobrodošli svi ispunjeni toplinom, predusretljivošću, nesebičnošću, pažnjom i poverenjem. Naslov zbirke „Dijadema Hercegovine” nežan je, slikovit i bogat emocijama. Ovu metaforičku zemlju svako smešta u određene geografske koordinate, gde pronalazi utočište i vlastiti mir – najveću dragocenost. Tako i autorka svoje utočište i novu zemlju pronalazi u Trebinju, mestu koje voli svom dušom, peharu ljubavi i lepote i oazi najlepših emocija. One se bude pri pogledu na jednostavni i pitoreskni pejzaž reke i planina malog grada velike gostoprimljivosti, okupanog suncem, mirisima i bojama, koji blista poput najlepšeg dragulja. Ovaj grad topline i smirenosti, osećanja koja preovladavaju u zbirci, voli „skoro kao more”.
Motiv mora se u poeziji Daniele Čolić razume višestrano – kao predivan pejzaž u koji uranja oči, mesto „smirenja, pomirenja, odmora”, gde se primećuje sonornost njene poezije i reči koje teku i slivaju se poput talasa, ali i kao sveobuhvatna metafora lepote, ljubavi i spokoja, gde se nalaze „uvala slobode” i „more ljubavi”, identične ili slične zemlji sa početka zbirke. Daniela Čolić u svojoj poeziji varira različite metafore istog značenja, upućujući ih onima koji su u stanju da energiju pretočenu u stihove upiju i prime sadejstvom čula, koji imaju „oči da vide” i „uši da čuju”, i srcem osećaju suštinu pravog života, tako udaljenog od sveopšte halabuke, pometnje, meteža, utilitarističkih pretenzija i neobjašnjive globalne opsednutosti potčinjavanjem drugog radi eksploatacije i ostvarenja sopstvenih ciljeva, pri čemu se izgubila humanost i plemenitost. Čovek se više ne posmatra kao cilj, već kao sredstvo. Daniela Čolić kritikuje birokratsku uslovljenost i omeđenost, potrebu pojedinaca da se uzdižu iznad drugih ljudi, tretiraju ih kao bića bez misli i osećanja i potčinjavaju svojim okvirima, posednička nastojanja i nadgornjavanja, težnje da se bude bolji od drugoga u stremljenju ka visinama.
Poezija Daniele Čolić je u spoljašnjem izrazu jednostavna, a u unutrašnjem značenju obilata dubokim mislima koje izražavaju pravi smisao sreće, nezavisne od materijalnih komponenata, koja nije zasnovana na aspiracijama za izazivanjem strahopoštovanja i takmičenju sa ostalima. Čovek treba da postane bolji od samog sebe, a to će postići tako što će otvoriti um, srce i svest i osnažiti duh, sjedinjujući se sa drugima kroz hrišćansku ljubav u zajednici ljudi. Kroz hrišćansku ljubav vraća se svojim počecima, primarnom uzroku i primordijalnom izvoru. Poetika Daniele Čolić je raznovrsna, ponekad se organizuje oko naglašenih reči napisanih velikim početnim slovom, koje se mogu poimati kao platonistički pojmovi i značajni konstituenti koncepcije pesme. Pesme su diferentne: neke teku lagano, slivaju se poput slobodnih voda, reka, vodopada i potoka. Metaforičke reke ljubavi ulivaju se u more emocija u ljudskoj duši, odakle polaze i gde se vraćaju. U nekim pesmama reči se nižu – mudre i pune poruka i pouka – i formiraju arhitektonske konstrukcije, građevine ili, u simbiozi vizuelnog i poetskog, planine gde ona pronalazi osveženje i okrepljenje.
Ljubav se u poeziji Daniele Čolić poima dvostruko – kao duhovna i čulna ljubav. Čulna ljubav se uzajamno daruje i dve osobe ostaju istovremeno na putu ljubavi, sjedinjujući se bez težnje za posedovanjem onog drugog. U ovakvoj ljubavi dva bića se prelivaju, slivaju u jedno, postajući metafizička Dvojnost u Jednom, nakon dugog čekanja, koje se može razumeti kao međusobno iščekivanje dvoje zaljubljenih i, u antičkom smislu, traženje srodnih duša – razmena esencija i ontoloških svojstava.
Takvu ljubav, ispunjenu pažnjom i nežnošću, ali i žudnjom i strašću, daruje svom suprugu i, posredno, mestima koja voli i kojima prolazi, poput Trebinja, ali i tišini mora i blagotvornosti planina. Njena poezija je ponekad alternacija dva glasa, muškog i ženskog, što se vidi u pesmama „Liza”, „Ljubavi” i „Impresionistička slika”, i nadovezuje se na metaforičko sadejstvo dveju duša. U rasplesanosti i raspevanosti stihova ona mu se predaje, ostajući istovremeno slobodna, samosvesna i svoja. Ljubav se ispoljava u motivima njene poezije – vodopadima, potocima i rekama, ružama i ljiljanima, cveću koje razastire najlepše mirise, uvali slobode i međusobnim nežnostima. Kroz stihove podarene dragim ljudima Daniela Čolić izražava i veru u nastanak humanijeg i pravednijeg čovečanstva, gde će ljudskost i plemenitost biti mera svih stvari, kakvo doziva iz područja unutrašnjeg mira na Karti otvorenih srca, kroz likovnu umetnost i poetski izraz. Poetsko i likovno stvaralaštvo se međusobno nadopunjuju i nadahnjuju.
LJUBAV I SVETLOST U PRELIVANJU
Slike Daniele Čolić odišu snažnom životvornom energijom i odlikuju se bogatim koloritom. Portreti potiču iz njene uobrazilje i nastojanja umetnice da stvori svojevrstan svet boja i emocija. Osećaji ljubavi i svetlosti prelivaju se u nijansama na slikama, uobličavajući se u mnogobrojna ovaploćenja. Dodala sam da su neke slike delo mladog umetnika Radana. Takva je „Most ljubavi” – metafizički i metaforički most sjedinjenja Ljubavi i Dobrote, isteklih iz bunara na početku svega, koji Daniela Čolić pominje u poeziji, povezane sa Mudrošću. Ona je povezana i sa Svetlošću, a Ljubav i Svetlost su pojmovi u osnovi skladnog i spokojnog života. Kroz sadejstvo ovih pojmova izražava se Istina.
Istakla sam da je poezija Daniele Čolić neophodna u ovom vremenu otuđenosti i nepoverenja među ljudima. Kroz neobičnu strukturu i zasnovanost na dobroti, mudrosti i istini ona izražava univerzalno i arhetipsko, gde se sve duše slivaju i trepere zajedničkim vibracijama univerzuma, veru u plemenitost i humanost čovečanstva i nadu da će nastupiti neko drugo vreme odnosa među ljudima, zasnovanih na duhovnom, dominantnom spram materijalnog. Pesničke poruke Daniele Čolić zrače unutrašnjom svetlošću, humanošću i dobrotom i jednostavnošću sadržanom u mudrosti. Ona poručuje da je vreme da progovorimo, da se povežemo sa centrom drevne mudrosti, boreći se protiv manipulacije osećanjima i nametnutih obrazaca konzumerističkog doba, i kroz stihove uliva nadu u izgradnju nekog lepšeg i drugačijeg sveta poverenja i poštovanja.
Navela sam i osnovne motive iz recenzije Gorana Duke, koji je kazao da su Danieline pesme u današnjem svetu otuđenosti pomalo donkihotovske, ali pravedne i humane, jer vraćaju veru u uspostavljanje mostova komunikacije i bratstva među ljudima.
UMETNIČKA POLIVALENTNOST – SPOJ POEZIJE I SLIKARSTVA
Dušica Bodlović je dodala da Daniela Čolić ne bira da li će emociju izraziti stihom ili slikom, već je jednostavno izražava onako kako u tom trenutku oseća. Zatim je pozvala Danielinog sina Radana, napomenuvši da je on mladi glas umetnosti koji hrabro stoji pred nama. On je u kratkom izlaganju kazao da voli likovnu umetnost i stvara slike i portrete kao izraz svojih emocija, ali bi radije da mu to ostane hobi nego da bude stalni poziv.
Dušica Bodlović je iznela i svoj lični utisak o knjizi Daniele Čolić, napominjući da je „Dijadema Hercegovine” njena druga knjiga i da je višestruko zanimljiva i originalna. Objavljena je u izdanju Narodne biblioteke Trebinje, 2025. godine. Kazala je da ono što čini ovu knjigu neobičnom i nesvakidašnjom jeste umetnička polivalentnost, odnosno spoj poezije i slikarstva. U istoriji književnosti i umetnosti odavno je poznato da postoji veliki broj slikara koji pišu poeziju, odnosno pesnika koji se bave slikarstvom, počev od Đure Jakšića pa do današnjice. Mnogo je takvih stvaralaca koji su ostavili neizbrisive tragove u književnosti i likovnoj umetnosti, a tom nizu slikara i pesnika odnedavno pripada i Daniela Čolić, koja je ovo izdanje na ćirilici i latinici obogatila poezijom u slobodnom stihu, kao i reprodukcijama svojih slika u nekoliko različitih tehnika: akril, ulje, fotografija, tuš, mural. Kao što i sam naslov donekle pokazuje, ova knjiga je svojevrstan omaž, himna i slikarski spomenik gradu Trebinju i čitavoj Hercegovini. Iako dolazi iz nama bliske i srodne zemlje, Češke, Daniela je pokazala veliku, iskrenu i čistu ljubav prema svom novom životnom prostoru i vremenu, a naročito prema porodici, srpskom jeziku, dragim ljudima, prijateljima i, uopšte, novoj domovini.
Nije teško primetiti da postoji određena povezanost između njenih pesama i slika, koje se međusobno dopunjuju i prožimaju. Danielina poezija je tiha, ali snažna, lirska, ali čvrsto oslonjena na prostor. Najveći broj pesama Daniele Čolić napisan je u prvom licu jednine, što znači da ona, kao lirski subjekt, predočava stanje svog duha i raspoloženja, kako u emotivnom, tako i u društvenom smislu. Danieline pesme su sažete i slojevite, a istovremeno bogate stilskim figurama, pa čak i likovima i detaljima, kao što je pesma „Impresionistička slika”. Danielina opčinjenost lepotama grada Trebinja i njegove okoline više je nego očigledna i, pre svega, plodotvorna, kako za poeziju, tako i za slikarstvo. Sve pesme su ujednačene i sa njima je lako uspostaviti komunikaciju, jer nisu hermetične i nepristupačne. U jednoj od antologijskih pesama „Trebinje moje”, koju bi ona posebno izdvojila, Daniela neposredno i otvoreno kaže da je Trebinje njeno, da je pehar pun lepote i ljubavi, da je napaja inspiracijom, nadom i mirom. Retko koji je stvaralac iz druge zemlje pokazao i dokazao toliku ljubav, opsesivnost i privrženost hercegovačkim i primorskim predelima. Završila je izlaganje rekavši da veruje da će mnogi ljubitelji poezije i slikarstva uživati u ovoj knjizi, koja svakako zaslužuje pažnju književnika, kao i književnih i likovnih kritičara.
LJUBAV – SUŠTINA ŽIVOTA I SAGLASJE UMETNIČKIH DUŠA
Daniela Čolić je u svom veoma emotivnom govoru naglasila da je za pesničku dušu važno kada neko razume i oseti ono što ona želi da iskaže. Kazala je da je ovo književno i poetsko veče za nju posebno iz nekoliko razloga. Napomenula je da je „Dijadema Hercegovine” njena druga knjiga, a da je prva knjiga izašla u meksičkoj državi Čijapas pre dve godine, pod nazivom „Blaga ostrva slobode”, koji određuje i njenu temu. Objasnila je da je preovlađujuća tematika njene poezije, naročito u knjizi „Dijadema Hercegovine”, ljubav kao osnovna suština života, a da izložba, koja je sastavni deo promocije, nosi naslov „Rijeke Hrabrosti i Snage”, jer nam je svima potrebno da se ohrabrimo i osnažimo duh. Dodala je da veruje da zdrav način života i stvaranja donosi radost, koja nam nedostaje u današnje vreme. Tako čovek može da ispuni sebe i svoju okolinu pozitivnim emocijama. Veoma se raduje što ove večeri tome možemo zajedno da doprinesemo. Naglasila je da je kroz bavljenje pesništvom i slikarstvom upoznala mnogo sličnih umetničkih duša ogromnog dara i, u skladu sa tim, objasnila poetsko delo „Impresionistička slika”, u kojem je želela da dočara osećanja slikara u susretu sa lepotom žene. Dodala je da voli da slika portrete i da je predstavljala balkanske kraljice i vladarke. Njena slika kraljice Teute nalazi se u Češkom konzulatu u Splitu, a portret Katarine Kosače na jednom važnom mestu u Bosni i Hercegovini. Napomenula je da se nada da će imati priliku da naslika i neke srpske kraljice.
Dušica Bodlović je potom autorki postavila nekoliko pitanja. Na pitanje da li sebe više vidi kao pesnikinju ili kao slikarku, Daniela Čolić je pokazala naslovnu stranu zbirke „Dijadema Hercegovine”, napominjući da postoje tri arhetipa žene: žena kao majka, žena kao ljubavnica i supruga, i žena stvaralac – arhetip koji do današnjeg vremena nije u potpunosti priznat. U skladu sa ovim arhetipom, dodala je da je ženi i danas veoma teško da pronađe vreme i uslove u kojima bi mogla u potpunosti da realizuje svoje unutrašnje biće i posebne darove. Naglasila je da korice predstavljaju koncepciju njenog ateljea ArtHub u Trebinju, mesta susreta i saradnje umetničkih duša. Dodala je da je dizajn naslova uradio ikonopisac Emil Ćurić, a realizaciju slike koleginica sa pete godine Akademije likovnih umetnosti. Na pitanje ko joj je uzor u poeziji i slikarstvu, Daniela Čolić je kazala da je jedan od pesničkih uzora pomalo neobičan – Majkl Džekson, koji je, prema njenom mišljenju, i vrhunski pesnik i čiji su je tekstovi veoma inspirisali. Napomenula je da joj je zadovoljstvo i čast što živi u gradu Jovana Dučića, dinamičnom i kulturno raznovrsnom, gde se istovremeno, u jednom danu, održavaju tri do četiri izložbe i pesničke večeri. Istakla je da je prva pesma koju je napisala za ovu knjigu „Zajedno na Gračanici”. Blizak joj je i Tin Ujević, budući da je dugo živela u Dalmaciji. U svojstvu slikarskog uzora navela je Alfonsa Muhu, poznatog češkog slikara secesije, sa kojim deli sveslovenske teme i želju da Sloveni čine zajednicu naroda koji će se uzajamno poštovati i voleti.
KARAVAN UMETNOSTI JE U NEPRESTANOM HODU
Što se tiče daljih planova u poetskom i likovnom stvaralaštvu, kazala je da će sledeće izložbe biti postavljene 5. februara u Kulturnom centru Bosne i Hercegovine u Zagrebu i 8. marta u Londonu. Knjiga će biti predstavljena u ArtHub ateljeu u Trebinju i u novom slikarsko-pesničkom lokalu, kao i na mnogim drugim mestima. Dodala je da namerava da proširi knjigu „Blaga ostrva slobode” sveslovenskim tekstovima pisanim na ćirilici, kao i tekstovima na španskom jeziku, i priredi izdanje za evropsko tržište.
Daniela Čolić je predstavila pesme „Impresionistička slika” i „Da li je to tako?”. Pročitala sam pesmu „Smiri se mirisom ljubavi”, koja je komponovana u tri varijante. Dalmatinsku verziju „Find Peace in the Scent of Love”, komponovao je i izvodi je Ivo Možara, a italijanske i španske verzije pod nazivima „Rilassati con l’essenza dell’Amore” i „Relájate con la Esencia del Amor”, recenzent knjige Goran Duka.
U drugom delu večeri upoznali smo Danielu Čolić kroz njene slike, boje i vizuelni izraz. Dušica Bodlović i autorka predstavile su nekoliko pesama uz muzičku pratnju mladog pijaniste Alekse Andrejića. Kao vokalni interpretator pesama Daniele Čolić, uz pratnju Alekse Andrejića, nastupio je Elvis Babić.
Posle glavnog dela promocije upriličen je koktel i prijatno neformalno druženje. Izložbu slika Daniele Čolić posetioci će moći da pogledaju do 2. februara u Press centru
UNS-a.
Završilo se ovo veče u kojem se poezija i slikarstvo ne doživljavaju odvojeno, već kao dva glasa iste unutrašnje priče. Daniela Čolić je izuzetno nadarena umetnica koja kroz sinestetski utisak poetskim izrazom dočarava boje, a bogatim i raznovrsnim koloritom slika, pejzaža i portreta, ispunjenih životvornom energijom, oblikuje specifične poetske prizore. Stoga su neke od ilustracija u knjizi, umetnička dela Daniele Čolić, posve saobrazne odgovarajućim pesmama, kao što su i pojedini stihovi odraz njenog likovnog opusa. U današnjem vremenu nepoverenja i međusobnog udaljavanja ljudi, kada je ljubav postala retka pojava, zbirka „Dijadema Hercegovine” nepokolebljivo je slavi, blagosilja i oslobađa, predstavljajući je poput reka emocija koje se vraćaju svom izvoru – toplom ljudskom srcu ispunjenom dobrotom i plemenitošću. Nadahnuta voljenim Trebinjem i svim ostalim oazama utočišta i mira koje je pronašla na životnim stazama, Daniela Čolić ispisuje poeziju zasnovanu na iskonskim vrednostima, koja zrači unutrašnjom svetlošću, dobrotom i ljubavlju. Ona izražava nadu u bolje i pravednije odnose i bratstvo među ljudima. Zato zbirci poezije „Dijadema Hercegovine” zasluženo pripada značajno mesto na karti otvorenih srca, jer oplemenjuje i nadahnjuje, vraćajući veru i nadu u izgradnju lepšeg sveta vođenog porukama ljubavi i čovekoljublja.
