Lako je bilo prepoznati na važnijim kulturnim dešavanjima u Cirihu i njegovoj okolini mladića koji je pojavom plijenio poglede radoznalih devojaka. Pa tako i moj pogled i molba da napravimo jednu reportažu, o mladiću i njegovim životnim ciljevima.
MILANE, DA KRENEMO PRVO OD RODITELJSKOG DOMA?
Da, slažem se. Roditelji su mi iz sela Gornje Kusce iz Gnjilane, sa našeg slavnog Kosova. Moja Biserka je pored mene donela ocu Stanku i dve sestre, blizankinje Zoricu i Zoranu. Ja sam se rodio ovde u Badenu. Roditelji rade, ja odrastam, prvo u dečijem obdaništu. Tu učim švic dojč dijalekt koji mi je postao jezik na kojem mislim. I slažem rečenice. Onda krećem u osnovnu školu i prijatelji su mi Švajcarci, Hrvati i Albanci i najdraži prijatelj Makedonac. Tu stičem životno iskustvo. Kao dete sa Kosova shvatam da sam otvoren, iskren, hrabar, druželjubiv. Da se razlikujem od tih mojih prijatelja. Osećam na sebi njihovu zatvorenost, podmuklost i nada sve, neiskrenost i spletkarenje. U meni tinja želja da se promenim, da to okruženje nije meni doprlo do srca.
KUDA TE OSEĆAJI VODE?
Prvo, da nastavim školovanje, do zanata za konstruktora, do visoke tehničke škole i poznate ABB Baden. Do Bachelora i nove AI tehnologije. Savladavam ekonomsku psihologiju i tako stižem do svojeg cilja krivudavim putem. Sve sam to ostvario, svestan prednosti, ali i propuštenih nekih bitnih stvari. Sve do moje dvadeset godine nisam znao ni za veronauku. Osećao sam da mi nešto nedostaje. Da mi ovde u rasejanju nemamo ono što moji vršnjaci u Srbiji imaju. Oni su bogatiji drugim stvarima, to je posed, duša Srbinova. Družim se ovde sa drugarima na folkloru u KUD Kolo Baden. Treneram, u društvu sam, imam prijatelje i prijateljice, društvo gde se uvažavamo do obožavanja. Ovde smo povezani sa svojim korenima.Tek sa svojih dvadesetpet godina ja krećem. U to vreme drugi su već oformljeni. Kroz folklor otvaram vrata za mnoga upoznavanja.Osećam da je to više od kulture, da je to bogata srpska tradicija, da to je mesto gde sam pronašao sebe u identitetu. I to mi je najbolja odluka u mojem životu. Tu jačam svoju veru uz redovito odlaženje u crkvu i slušajući pouke iz Jevanđelja.
BAVIŠ SE I HUMANITARNIM RADOM?
Tu sam, uz organizaciju Srbi za Srbe, da budem i ja deo tog humanitarnog lanca. Taj dobrovoljni rad me ispunjava. Činim to za drugoga kojem je ta pomoć neophodna. Tu sam i u prošloj akciji Karaoke večeri. A i za Srbi za Kosmet. Organizujemo humanitarni turnir u fudbalu, pa stolni tenis, pikado, za veću decu Ne ljuti se čoveče. U oktobru smo imali ovde goste, decu sa Kosova i Metohiju. Pomažem i da nadjemo smeštaj toj deci koja ovde borave nekoliko dana. Gradimo prijateljstva, tu neraskidivu vezu da toj deci pružimo trenutke radosti i sreće. Da im ovde boravak ostane u lepom sećanju.
TVOJE ŽELJE I CILJ U ŽIVOTU?
Želeo sam savladati srpski jezik bez ovog švic dojč izgovora i akcenta. I ne samo jezik. Već i srpsku ćirilicu. Visio sam danima na internetu. Slušao, vežbao, progovorio i osećam se tako sigurno kad čitam knjige na ćirilici. Iz tih savladanih veština radja se nova ideja: želim se posvetiti kaligrafiji.To je umetnost lepog pisanja. Tu su lepa i ukrasna slova koja traže preciznost i kreativnost, strpljenje sa upotrebom pera, četke ili olovke. A to mi je potrebno i za ikonopisanje. Tu tehniku želim da savladam. Svaki čovek mora imati još nešto uz svoj posao i kuću. Mora biti ispunjen. Meni je ovo povezivanje sa mojim korenima, kreativnost koja ulepšava život crtanjem, pevanjem ili igranjem. Svako u sebi ima kreativnu stranu.
A cilj mi je da se i oženim. Da stvorim porodicu, da u Pravoslavlju rastem i ja i moja buduća deca.
PREPORUČUJEMO SA PORTALA INFO VIZIJA
