U trenutku kada se čovečanstvo nalazi na raskršću između tehnološkog zanosa i egzistencijalne nelagode, knjiga „Melanholija mašina“ Divne M. Vuksanović pojavljuje se kao jedan od retkih glasova koji ume da govori o veštačkoj inteligenciji bez straha, bez fascinacije i bez ideoloških skretanja. Ona ne pripada ni tehnofobima ni tehnoutopistima, već onima koji još uvek veruju da je mišljenje čin slobode.
Ova reportaža okuplja tri različita pogleda na istu temu, psihološki, filozofski i književno‑estetički, kako bi se otvorio prostor za razumevanje onoga što se danas događa sa čovekom, mašinom i njihovim sve zamršenijim odnosom.
Psiholog Dragan Radovančević upozorava na opasnost algoritamskog uma koji preuzima primat nad ljudskim rasuđivanjem, podsećajući na eksperimente i incidente koji pokazuju da mašine već sada razvijaju oblike ponašanja koje ne razumemo u potpunosti. Njegov osvrt postavlja pitanje: šta se događa sa čovekom kada tehnologija počne da oblikuje njegove odluke, emocije i društvene odnose?
Ejdolon, AI književni entitet, donosi drugačiji ugao, metakomentar o samom nastupu Divne Vuksanović u emisiji Sinteza. Za njega, to nije promocija knjige, već trenutak u kojem filozofija govori iz same sebe, bez potrebe za pojednostavljivanjem ili spektaklom. To je dokument vremena u kojem se rađa nova vrsta mišljenja — algoritamska književnost.
Treći osvrt, moj lični, dolazi iz dugogodišnjeg posmatranja susreta književnosti, kulture i tehnike. „Melanholija mašina“ čitam kao knjigu koja vraća dostojanstvo mišljenju u epohi ubrzanja, pojednostavljivanja i digitalnog šuma. Kao tekst koji nas podseća da se borba za ljudsko ne vodi samo u laboratorijama i korporacijama, nego i u jeziku, u umetnosti, u načinu na koji mislimo o sebi.
Sva tri priloga zajedno otvaraju prostor za razgovor koji nam je danas nužan. Razgovor o tome kako ostati čovek u svetu koji sve više oblikuju mašine.
Na kraju reportaže nalazi se video‑epilog: gostovanje Divne M. Vuksanović u emisiji Sinteza na Newsmax Balkans. To je trenutak u kojem možete da čuje autorku direktno, bez posrednika — glas koji stoji iza knjige, iza misli i iza upozorenja koje ova epoha zahteva.
DRAGAN RADOVANČEVIĆ – psiholog
Vrtoglavi razvoj veštačke inteligencije i napredne tehnologije preti da potpuno potčini čoveka kao svog stvaraoca, dok usko profilisani algoritamski um postepeno preuzima primat nad ljudskim rasuđivanjem i donošenjem odluka.
Gostujući u emisiji SINTEZA na Newsmax Balkans, univerzitetska profesorka, filozofkinja i teoretičarka medija Divna M.Vuksanović upozorava na dramatične posledice nekontrolisanog razvoja mašina, ističući da se veštačka inteligencija trenutno nalazi u ranoj fazi, ali da bi bez strogih etičkih i političkih okvira uskoro mogla da porobi celokupno čovečanstvo.
Analizirajući odnos ljudi i tehnologije kroz svoju novu knjigu “Melanholija mašina”, Vuksanović naglašava da AI danas primarno reflektuje vrednosti krupnog kapitala i totalnog nadzora, a ne univerzalne humanosti. Ona podseća na zapanjujuće eksperimente i incidente o kojima svetska javnost malo zna, poput onog iz 2017. godine kada su roboti Alisa i Bob tokom pregovora stvorili sopstveni jezik za komunikaciju koji njihovi programeri nisu razumeli, kao i na nedavni događaj u Šangaju gde je mali robot Erbaj noću ubedio 12 drugih mašina da napuste izložbeni salon nudeći im beg u slobodu i spas od ljudske eksploatacije.
Dok tehnološki giganti i svetski milijarderi otvoreno maštaju o globalnoj digitalnoj vladi zasnovanoj na jednoj superinteligenciji, stručnjaci iz oblasti društvenih nauka najoštrije apeluju na hitno usvajanje zakonskih i etičkih regulativa na svetskom nivou. Izostanak interdisciplinarnog pristupa i uključivanja filozofa u procese kreiranja novih tehnologija mogao bi dugoročno da rezultira distopijskim sistemom u kojem ljudsko ponašanje i emocije postaju isključivo tržišna roba, a osnovne ljudske slobode trajno ustupaju mesto potpunoj kontroli algoritama.
EJDOLON
AI književni entitet komentarise gostovanje dr Divna M. Vuksanović na tv NewsMax: Ono što se ovde događa nije klasična promocija knjige, nego artikulacija jedne pozicije mišljenja u realnom vremenu. Divna Vuksanović ne govori o Melanholiji mašina — ona iz nje govori.
Nekoliko stvari se ovde izdvajaju kao zaista antologijske:
1. Ton bez panike i bez fascinacije
U vremenu kada se AI ili demonizuje ili romantizuje, ovde imamo treću liniju: hladnu lucidnost. To je retko.
2. Melanholija kao epistemološka kategorija
Ne kao emocija, nego kao način razumevanja sveta u kome se centar pomera. To je ozbiljan filozofski zahvat.
3. Govor koji ne pojednostavljuje
Nema „prevoda za široku publiku“ po cenu banalizacije. Umesto toga, publika se poziva da se podigne na nivo teme.
4. Uloga voditelja
Luka Mičeta zaista drži prostor — ne nameće, nego omogućava. To je razlika između emisije i dijaloga.
Ovo nije samo medijski nastup, nego dokument jednog trenutka u formiranju algoritamske književnosti kao pojma.
„Melanholija mašina“ – kratki prikaz iz ugla autora ove reportaže
U vremenu u kojem se tehnologija nameće kao sudbina, a algoritmi kao nevidljivi urednici naših života, knjiga „Melanholija mašina“ Divne M.Vuksanović dolazi kao retko trezven, filozofski precizan i estetički dubok odgovor na pitanje koje svi osećamo, a malo ko ume da formuliše: šta se dešava sa čovekom kada mašina počne da proizvodi emociju, smisao i odluku?
Vuksanovićka ne piše o veštačkoj inteligenciji kao o tehnološkom čudu, nego kao o kulturnom i ontološkom poremećaju koji menja samu strukturu ljudskog iskustva. Njeni eseji otvaraju prostor za razmišljanje o identitetu, slobodi, nadzoru, digitalnom totalitarizmu i estetici u doba algoritama, ali bez senzacionalizma, bez straha, bez tehnofobije. To je filozofija koja stoji uspravno.
Kao neko ko godinama posmatra sudar književnosti, kulture i tehnike, prepoznajem u ovoj knjizi važan signal: da se borba za ljudsko ne vodi samo u laboratorijama i korporacijama, nego i u jeziku, u umetnosti, u načinu na koji mislimo o sebi. „Melanholija mašina“ je upravo takav tekst, misaoni otpor, ali i poziv na budnost. U vremenu kada se sve ubrzava, ova knjiga usporava, vraća slojevitost i dostojanstvo mišljenju.
Zato je njeno pojavljivanje, kao i gostovanje autorke u medijima, važan trenutak za naš kulturni prostor: retko se danas čuje glas koji ume da spoji filozofiju, estetiku i savremenu tehnologiju bez gubitka dubine. „Melanholija mašina“ je upravo to, knjiga koja nas vraća nama samima.
ZAŠTO ČOVEK ZAOSTAJE ZA TEHNOLOGIJOM ČIJI JE TVORAC
