SLOBODU IZRAŽAVANJA GARANTUJE USTAV RS
Danas, u Srbiji, svedoci smo medijskog poretka u kojem brojni uticajni kanali – naročito oni bliski izvršnoj vlasti – otvoreno ignorišu osnovne etičke i profesionalne standarde. Princip „neka se čuje i druga strana“ zamenjuje se političkom jednoumnošću. Protivnici režima se satanizuju, kritičari proglašavaju državnim neprijateljima, a građani, umesto informiranosti, dobijaju medijsku fasadu.
Ustav Republike Srbije garantuje slobodu izražavanja (član 46) i slobodu medija (član 50), zabranjujući cenzuru i obavezujući državu da štiti pluralizam. Te odredbe, osnažene međunarodnim instrumentima poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, predstavljaju pravni temelj demokratije. Ali šta biva kada pravo ostane bez prakse, a zakonska forma bez sadržaja?
ZABRINJAVA TENDENCIJA PODSTICANJA STRAHA OD STRANE MEDIJA
Ono što posebno uznemirava jeste tendencija pojedinih medija da prelaze iz oblasti informisanja u sferu podsticanja straha i nasilja. Pojedinci se targetiraju, grupe degradiraju, a jezik mržnje ne samo da nije sankcionisan, već se često uređivački podstiče.
Ta praksa neodoljivo podseća na mračni period Nemačke iz tridesetih godina XX veka. Tada je Ministarstvo narodne prosvete i propagande, pod vođstvom Jozefa Gebelsa, uspostavilo punu kontrolu nad medijima, pretvarajući ih u instrumente ideološke mobilizacije i dehumanizacije „nepoželjnih“. Pre no što su logori podignuti, reč je već bila obezvredila istinu, a propaganda pripremila teren za zločin.
ĆUTANJE PREDSTAVLJA DOBROVOLJNO ODUSTAJANJE
Naravno, Srbija nije totalitarna država. Ali mehanizmi koji vode ka tome ne počinju udarcima – već ćutanjem. Ne počinju logorima – već napadima na kritičke glasove. I ne počinju zabranama – već dobrovoljnim odustajanjem od uredničke odgovornosti.
Zaključak: ćutanje nije neutralno
Mediji su temelj javnog mnjenja, a javno mnjenje je temelj demokratije. Kada mediji prestanu da budu ogledalo stvarnosti i postanu njena karikatura, u opasnosti nije samo istina – već i sloboda svih nas.
ODBACITE MEDIJSKU APATIJU
Pozivam institucije, profesionalne novinare i građane da odbace medijsku apatiju. Da traže odgovornost, poštuju činjenice i ne pristaju na retorički teror. Jer sloboda govora nije stvar političke dobre volje – već građanske hrabrosti. A bez nje, čak i najbolje napisani zakoni ostaju nemi.
