RANI DANI I OSNOVE KREATIVNOSTI
Piše; novinarka Milka Kajganić/ Urednica INFO VIZIJE za Dijasporu i međunarodne odnose
Jovo Čulić, rođen 8. marta 1967. godine u slikovitom gradu Glamoču, bio je dete koje je od malih nogu odisalo kreativnošću. Od trenutka kada je prvi put kročio u svet igre, njegova mašta je bila bogata i raznolika, oslikavajući svet mogućnosti oko njega. Njegova prva iskustva na pozornici kao model u industriji trikotaže „Međugorje“ podsećaju nas na to kako i najranije uloge u životu oblikuju našu ličnost. Džemperi koji su postali simbol dugi niz godina, nosili su pečat boja i radosti, dok je Jovo sa svojim vršnjacima kreirao predstave koje su donosile sreću i smeh. Iako su ih gledali samo prijatelji iz komšiluka, iskustvo je za njega značilo mnogo više; razvijao je veštine koje će jednog dana oblikovati njegovu umetničku karijeru.
MUZIČKE AVANTURE I UMETNIČKI IZRAZ
Muzika je bila još jedan aspekt Jovinog snažnog kreativnog izražavanja. Njegova uloga kao jednog od dva muška člana školskog hora, zajedno s prijateljem Baćkom, dovela je do nezaboravnih trenutaka koji su oblikovali njihovu budućnost. Dok se njegovo “pevanije” nije nastavilo na profesionalnom nivou, ljubav prema muzici nikada nije nestala. Često je povezan s različitim umetničkim formama; pohađao je kurseve harmonike i gitare, tražeći harmoniju između melodija i reči. Iako se muzikom nije bavio profesionalno, ona je ostala važan deo njegove svakodnevice.
Osim muzike, razvoj njegovog interesovanja za fotografiju, sport takođe su igrali ključnu ulogu u Jovinom životu. Njegovi trenuci provedeni uz košarku, fudbal, šah i sportski ribolov nisu samo predstavljali fizičku i umnu aktivnost, već su bili i prilika da se poveže s drugima, dok je istovremeno uživao u kreativnosti kroz fotografiju.
Pisci za decu na Festivalu Bulka:
1.Ploča Ljubivoje Ršumović
OBRAZOVANJE I KARIJERA
Svestranost koja je obeležila Jovin život kulminirala je njegovim obrazovanjem. Kao student, suočio se s izazovima i teškim odlukama, ali je uspeo da završi fakultet i stekne diplomu strukovnog ekonomiste a kasnije i inženjera elektrotehnike i računarstva. Njegova akademska dostignuća nisu se ticala samo tehničkih znanja – Jovo je bio pokretačka snaga u različitim volonterskim inicijativama, širivši svoj uticaj kroz humanitarne akcije širom bivše Jugoslavije. Ove aktivnosti oslikavaju njegovu duboku empatiju i posvećenost poboljšanju života drugih, što ga čini istinski inspirativnom ličnošću.
KREATIVNO PISANJE: LITURGIJA REČI
Jovo Čulić kao autor zapravo se probudio kada je odlučio da piše za decu. Njegova književna stvaraštva obuhvatila su bogate teme koje govore o vrednostima prijateljstva, ljubavi, hrabrosti i snage mašte. Do sada je objavio petnaest knjiga, a naslovi poput: „Miran kao prepariran“, „Prvak u hvatanju zjala“, „Zadnja pošta Madagaskar“, ostavili su snažan utisak ne samo na decu, već i na njihove roditelje i učitelje. Knjiga „Deset dečjih zapovesti“ prevedena je i objavljena na engleski, slovenački i njemački jezik, dok su njegove pjesme prevođene i na ruski, makedonski, mađarski, francuski, italijanski i bugarski.
Jovina sposobnost da stvara priče koje osvajaju srca mladih čitalaca donela mu je mnoge nagrade, uključujući one za životno delo: „Zlatno Gašino pero“, „Nasiha Kapidžić Hadžić – Vezeni most“ i „Princ dječijeg carstva“. Njegova najdraža nagrada, „Dositejevo pero“, koju mu je dodijelio “Žiri dečije kritike beogradskih osnovnih škola” sastavljen od preko 200 učenika, potvrda je da su njegova dela ostavila dubok trag u svetu dečje književnosti, a činjenica da se njegova dela nalaze u školskim čitankama i bibliotečkim fondovima Republike Srpske i Srbije dodatno osnažuje Jovinu reputaciju kao istaknutog pisca, čije stihove podjednako vole i deca i odrasli i koji je visoko cenjen od samih kolega pisaca.
ŽIVOTNI PRISTUP I FILOZOFIJA
Jovo Čulić nije samo umetnik; on je i filozof života, verujući u značaj zajedništva i empatije. Njegova filozofija prožeta je idejama o važnosti obrazovanja, tolerancije i razumevanja među ljudima. Kroz svoje pisanje i javne nastupe, on zagovara vrednosti koje čine svet boljim mestom – da svako dete zaslužuje ljubav, pažnju i priliku da razvije svoje talente.
DRUŠTVENA ANGAŽOVANOST I HUMANITARNI RAD
Osim svog književnog stvaralaštva, Jovo je aktivan u različitim društvenim inicijativama. Još je kao srednjoškolac učestvovao na omladinskim radnim akcijama tadašnje države: Zvornik 1981, Sarajevo 1982, Pirot 1983 i Kutina 1984. godine. Njegova posvećenost humanitarnom radu ogleda se u podršci projektima koji se fokusiraju na pomoć deci iz ugroženih sredina. Organizovanjem književnih večeri i radionica, uspeo je da prikupi sredstva koja su usmerena na pružanje podrške mladim talentima, omogućavajući im da ostvare svoje snove. Jovo inspiriše druge da se uključe u slične projekte, verujući da svaki mali korak može napraviti veliku razliku.
PORODICA I SVAKODNEVNI ŽIVOT
Srećni je otac Kristine, Aleksandre i Filipa. Jovo često naglašava koliko mu porodica znači. On veruje da je ljubav prema porodici temelj sreće i uspeha u životu. Njegovi deca su mu inspiracija i njegova prva publika, a Jovo se trudi da ih podstiče da budu kreativni i otvoreni prema svetu. Njihove zajedničke aktivnosti, poput čitanja i stvaranja, produbljuju njihovu povezanost i omogućavaju im da zajedno dele lepe trenutke. Jovo se upravo sprema za novu ulogu u životu. Treba da postane deda.
ISTAKNUTI ČLAN ZAJEDNICE
Zastupljen je u školskim čitankama, a knjiga „Junak u tregerima“ uvrštena je u obaveznu lektiru za peti razred osnovnih škola u Republici Srpskoj i po njoj je urađena lutkarska predstava na repertoaru Dječijeg pozorišta. Autor je scenarija za kratki igrani film „Poslednja želja“ snimljen za Radio-televiziju Vojvodine.
Predstava Junak u tregerima:
Član žirija:
Član je Udruženja književnika Republike Srpske, stalni član žirija festivala „Mali pobednik“ u Beogradu i „Dječije carstvo“ u Banjaluci, kao i predsjednik žirija Festivala za djecu Fondacije „Simo Matavulj“. Gostovao je u više od 100 osnovnih škola u BiH, Srbiji i Crnoj Gori. Pesme su mu komponovane i izvođene na festivalima, a neke su snimljene i na albumu „Pesme iz ž dura“ Branimira Rosića „Leteće gitare“, poznatog novosadskog muzičara i tv autora programa za decu.
„Ајкула“, https://youtu.be/AwBWxNPWUfI?si=DYD9WHSCIdlVWLen
„Лија лисица“ https://youtu.be/cBuRsXCfpS0?si=SWMGS5GnMQSbH7W-
„Вечна срећа“ https://youtu.be/9gNq4mWCWas?si=9K0BgnzsByK_pfzAсе
„Камила “ https://youtu.be/UCv8uge37YU?si=yG87LBQ77YLEbxSU
Kao predstavnik BiH, 2013. i 2004. godine nominovan je za najveću svetsku nagradu za dečiju književnost – „Astrid Lindgren“.
Odlikovan je „Medaljom zasluga za narod“ za stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti 2024. godine, kojim ga je odlikovao predsednik Republike Srpske.
OD REČI DO DELOVANJA
Jovo Čulić je više od običnog pisca; on je umetnik s velikim srcem koji koristi svoj talenat kako bi osvetlio puteve mladih čitalaca. Njegova posvećenost obrazovanju, humanizmu i stvaralaštvu ostavlja snažan utisak ne samo na decu, već i na sve nas. U njegovom delu prepoznajemo univerzalne teme koje nas podsećaju na to koliko je važno otvoriti se za svet, i koliko moć reči može biti za promenu života. Jovin put nas uči da umetnost nije samo izražavanje, već i način da doprinosimo društvu i inspirišemo generacije koje dolaze.
Pročitajte još vesti sa kanala INFO VIZIJA
