Veliki uspeh Jelene Mile u Skandinaviji
Piše; novinarka Milka Kajganić/ Urednica INFO VIZIJE za Dijasporu i međunarodne odnose.
JELENA MILA, beogradsko dete rođeno 1968.godine, završava u ratnim godinama Fakultet Dramskih Umetnosti u Beogradu. Privlačila je Bogoslovija i tragom tog osećaja, dolazi na Cetinjsku Mitropoliju gde je kao pisar bio zaposlen vladika Jovan Ćulibrk. Od njega dobija savet da se za studije obrati Mitropolitu Amfilohiju kako bi dobila blagoslov.
Dve godine duhovnosti
Jelena je smatrala da bi za kompletnu ličnost jednog glumca trebalo i izučavanje duhovnosti, pa nalazi vremena i pored pozorišta ide na Bogoslovski fakultet i sluša predavanja. U analima fakulteta ostaće zabeležen podatak da je ona druga žena student koja izučava Pravoslavlje.
Tako je spojila umetnost i teologiju, te dve grane koje će joj otvoriti puteve uspeha.
Kako preživeti u ratnim godinama?
Zemlja je bila u ratu i pod sankcijama UN. Novac koji se dobijao za uloge, bio je dovoljan za puko preživljavanje.
U Narodnom pozorištu dobila je uloge Trojanke, Stilske vežbe, Razvojni put Bore Šnajdera i Sirano de Beržerak sa Mikijem Manojlovićem.
U Ateljeu 2012 igra u Vodvilju i u Kneginji od Foli Beržera. Uz par predstava za decu i Nindži Kornjači, pravi spetakl za decu i izvode je širom zemlje.
“Preživeli smo elegantno, prošli mnogo čupavo”– kazuje nam Mila.
Filmski stvaraoci nisu Jelenu zaboravili.
Pojavljuje se u filmu Lepa sela lepo gore i Ubistvo sa predumišljajem.
Bogatu karijeru ostvarila je na filmu, televiziji, radiju i u pozorištu. Kazivala je poeziju, čak i poemu Trajanje od Petera Handkea.
„Bila je to 1998.godina, usavršavam engleski, francuski, talijanski i nemački jezik. Upoznala sam mladića pre dve godine i onda se odlučujem doći k njemu u Švedsku. Tu zemlju poznajem samo po Ingmaru Bergmanu i Augustu Strindbergu. Ne poznajem švedski, ali dolazim u tu zemlju gde ću se boriti da ne izgubim vizu i da tu osnujem porodicu. Tu sam rodila dva mališana i učila švedski jezik.“
Počinje uspon u karijeri
U februaru 2000.godine Jelena Mila se pojavljuje na izložbi hrišćanstva svojom predstavom Religija sveta u 30 minuta. Obrađuje šest religija koje su u Švedskoj prisutne: hrišćanstvo, islam, budizam, sike, hindu i judaizam. Za svaku religiju se oblači u haljine i iz svake religije čita molitvu Oče naš.
Tu je publika prepoznaje kao producenta, reditelja i glumicu.
Otvara se zvezdano nebo
2006.g. osniva svoju pozorišnu produkciju, a već iduće godine Državno kraljevsko pozorište je poziva u Dramateo, gde igra tri predstave. Značajna je Carica Jelena, na engleskom i srpskom jeziku, a povodom 1700.g. Milanskog Edikta.
2014.godine na sceni se pojavljuju i Čelične ratnice, priče o 13 žena dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata na švedskom.
Zatim sledi i predstava Vasilija Vukotić, priča o kćerci serdara Janka Vukotića koji je branio odstupnicu srpskoj vojci u Mojkovačkoj bici.
2018. godine u ruke joj dolazi knjiga Radmile Milentijević o Srpkinji Milevi Marić Einstein.
Pripremila je Jelena poznatu ženu još poznatijeg naučnika kroz Milevine dve ljubavi: prema suprugu i prema nauci. Htela je svetu pokazati da Mileva nije bila ni jadna, napuštena, šepava, nego hrabra, snažna, lepa, zaljubljena i čelična ratnica sa pitanjem: šta je Mileva bez Alberta i šta je Albert bez nje?
Vodila se feminističkom idejom, opisala Milevu i Mariu Curie i njihovo drugovanje. Predstavu je obogatila pismima koja su ostala iza Alberta i Mileve. Za tu predstavu trebala je i glumca Emila Hermansona. Prevela je predstavu na srpki i uz glumca Miloša Andjelkovića i igraju je u Kući Đure Jakšića u Beogradu.
Publika nije ni trepnula. Prvi put su čuli s čim se Mileva borila i upili svaku reč.
Ponovo Peter Handke kao inspiracija
Do osude je naziv predstave koju je Jelena osmislila. To je priča sa glumcem Peterom Endlingom o nepravdi, gde ona glumi sudiju. U predstavi su zastupljene istorijske ličnosti i to u zemljama koje u svojim spisima opisuje i Asanž. To su zemlje u kojima nema demokratije i gde vlada totalitarizam. U jednoj takvoj zemlji pojavljuje se i pisac Handke pre dobijanja Nobelove nagrade.Reč je o jednom Austrijancu koji se bori za Srbe i istinu o njima. Predstava će premijerno biti izvedena početkom maja u ABF sali.
Osnivanje medjunarodnog filmskog festivala
Nadahnuta novom energijom i zavidnim uspesima Jelena Mila, u Švedskoj već priznata kao njihova glumica. Osniva BaNeFF, medjunarodni fimski festival za filmske autore sa Balkana u Stockholmu.
Ovih dana gostuje na Noć kulture Stockholm.
Tu će se prikazati film hrvatskog režisera Svebora Mihaela Jelića Frka, zatim slede njen film Čelične ratnice i Svedok Denisa Bojića.
Ideje i planovi
Sa Svedokom i Geografijom duše, filmom kojeg je snimila na KiM, ide 9. i 10. maja u Oslo.
Biće snimljen film o Carici Jeleni. O Jeleni Balšić, ćerci cara Lazara koja je bila udata u Crnoj Gori , biće postavljena pozorišna predstava.
„Razmišljam o ratovima, u Evropi, to dobija neku novu dimenziju u mom stvaralaštvu. Ovo je umetnost a nacionalni prefiks je ograničenje. Tražim teme koje nas dodiruju, a i njihove su. Slobodni smo da se sklanjamo od političkog razmišljanja, da imamo neutralni stav, da se ne staje ni na jednu stranu, da univerzalnost za neke istine bude jezik umetnosti.
Dovoljno je što govorim srpski, – izgovara reči naša Jelena Mila, svesna da je zvezda na Nebu umetnosti čija nas svetlost osvetljava iz daleke Švedske.
Jelena Mila u medijima.
