MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN – ŽIVOT I NASLEĐE
Mileva Marić Ajnštajn (1875–1948) bila je jedna od prvih žena u Evropi koje su studirale fiziku i matematiku na prestižnom Cirškom politehničkom institutu. Rođena u Titelu, školovana u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zagrebu i Švajcarskoj, Mileva je svojim izuzetnim talentom i radom ostavila trag u razvoju moderne fizike. Njena intelektualna saradnja sa Albertom Ajnštajnom i uloga u ranim formulacijama teorijske fizike predmet su brojnih savremenih istraživanja, a njen život, naučni doprinos i sudbina danas inspirišu naučnike, kulturne institucije i dijasporu širom sveta. Upravo zato, Milevino ime ostaje trajna obaveza srpske zajednice — da ga čuva, objašnjava i dostojno predstavlja.
TRIBINA U HRAMU USPENJA PRESVETE BOGORODICE
U Cirihu, u hramu Uspenja Presvete Bogorodice, održana je druga po redu tribina posvećena Milevi Marić Ajnštajn, pod naslovom „Mileva Marić Einstein u nauci i literaturi“, u organizaciji Srpskog instituta Švajcarske. Ovaj skup predstavlja nastavak prošlogodišnje tribine održane u istoj parohiji, u godini kada je Milevino ime posebno istaknuto u okviru međunarodnih programa posvećenih fizici.
Uvodnu riječ održao je episkop Švajcarske, Italije i Malte, vladika Andrej, naglasivši da je očuvanje Milevinog imena i nasljeđa obaveza srpske zajednice, ali i šire naučne javnosti.
IZLAGAČI I NJIHOV DOPRINOS
Nakon uvoda, učesnici su iz različitih stručnih perspektiva osvetlili lik i delo ove izuzetne naučnice:
• dr med. Jeka Gordić Macura, u ime Srpskog instituta Švajcarske, govorila je o Milevinoj ulozi u razvoju naučne misli i o njenom mestu u istoriji fizike;
• prof. Jelena Mitrović, predstavnica Udruženja žena „Mileva Marić Einstein“ iz Berna, ukazala je na značaj ženskog naučnog nasleđa i na potrebu da Milevino ime bude prisutnije u obrazovnim programima;
• dr Mirjana Premović, iz Bavarsko-srpskog akademskog foruma u Minhenu, osvrnula se na Milevinu biografiju i na naučne okolnosti u kojima je delovala;
• sociolog Danijela Rakić iz Beograda govorila je o savremenom značenju Milevinog imena u društvu i o tome šta bi srpska zajednica mogla učiniti da se Mileva snažnije promoviše u krugovima fizičara;
• Milka Kajganić, u ime Udruženja pisaca „Zlatno pero Švajcarske“, podsetila je na pronalazak Milevinog groba i na činjenicu da Ciriška parohija od 2004. godine redovno plaća grobninu, kao i da se svake godine na Vidovdan služi parastos Milevi Marić Ajnštajn.
Tribinu je vodila protinica Nadica Mihajlović, koja je u završnoj reči zahvalila učesnicima na plodonosnim izlaganjima i dodala nekoliko manje poznatih detalja iz života ove izuzetne Srpkinje koja je najveći deo života provela u Švajcarskoj.
ZAKLJUČCI I DALJNJE AKTIVNOSTI
U završnom delu razvila se diskusija, a dogovorene su i dalje aktivnosti u promociji Milevinog lika i dela. Posebno je istaknuto da postoji film o Milevi Marić, u kojem glavnu ulogu tumači Anica Dobra, te da će organizatori nastojati da glumica bude gošća naredne tribine.
Gospođa Danijela Rakić predložila je da sledeće godine događaj bude organizovan u formatu međunarodne konferencije. Predlog je obrazložila potrebom da se rad i stvaralaštvo Mileve Marić Ajnštajn kroz prizmu nauke, kulture, umetnosti i medija dodatno popularizuju i da se razmene istraživačka iskustva.
U delu tribine predviđenom za diskusiju, prisutni izlagači, vladika Andrej i sveštenstvo izneli su svoje mišljenje o predlogu. Saglasili su se da je potrebno promeniti format i dogovoreno je da Srpski institut strukturalno ojača i pripremi se za novu organizacionu formu događaja.
Danas, na Vidovdan, svi učesnici tribine biće prisutni na groblju Nordheim, gde se od 2004. godine svake godine služi parastos Milevi Marić Ajnštajn — kao izraz poštovanja prema njenom životu, naučnom doprinosu i kulturnom nasleđu.
