INVESTICIJA KOJA BI MOGLA PREPORODITI KORDUN I BANIJU
Na prostoru koji je decenijama bio sinonim za odlazak, tišinu i zaborav, danas se najavljuje jedna od najvećih evropskih investicija u digitalnu infrastrukturu. U Topuskom, istorijskom mestu na Kordunu, planira se realizacija projekta Pantheon AI – hrvatsko-američkog tehnološkog poduhvata vrednog čak 50 milijardi evra, čiji je cilj izgradnja velikih podatkovnih centara za razvoj veštačke inteligencije i energetske mreže budućnosti.
Ako projekat bude realizovan prema najavljenim rokovima do 2030. godine, Topusko bi moglo postati jedno od ključnih digitalnih čvorišta jugoistočne Evrope — svojevrsna „Silikonska dolina Korduna“.
I dok se danas govori o procesorskoj moći, serverima i energetskim koridorima, istorija ovog prostora podseća da Topusko nikada nije bilo obična periferija.
OD AD FINES DO DIGITALNOG DOBA
Još u antičko doba, pod nazivom Ad Fines, Topusko je bilo značajno rimsko naselje poznato po lekovitim termalnim izvorima. Rimljani su ovde gradili terme i odmorišta za vojskovođe i upravnike, a vekovima kasnije cisterciti su podigli monumentalni samostanski kompleks čiji ostaci i danas predstavljaju jedan od najvažnijih simbola mesta.
Prirodni resursi koji su nekada privlačili rimske careve sada postaju osnova nove tehnološke epohe. Termalna voda i energetski potencijal ovog kraja danas se posmatraju kao mogući ključ za održivo hlađenje savremenih AI sistema i podatkovnih centara.
Topusko tako ulazi u neobičan istorijski kontinuitet, od rimskih termi do infrastrukture veštačke inteligencije.
GIGANTSKI ENERGETSKI PROJEKAT
Sama izgradnja podatkovnih centara zahteva ogromne količine energije i potpuno novu elektroenergetsku infrastrukturu. Planirana je izgradnja jedne od najvećih trafostanica u Hrvatskoj, kao i četiri nova dalekovoda ukupne dužine preko 360 kilometara.
Prema najavama, radovi na energetskoj mreži, koji bi se realizovali u saradnji sa kompanijom Dalekovod, trebalo bi da počnu krajem 2027. godine. Vrednost tog segmenta investicije procenjuje se između 400 i 450 miliona evra.
Za područje Korduna i Banije to ne znači samo tehnološki projekat, već i infrastrukturni preporod: nove puteve, telekomunikacione mreže, stabilnije snabdevanje energijom i potpuno drugačiju razvojnu perspektivu.
POVRATAK VERE, ZNANJA I KAPITALA
Posebnu težinu celoj priči daje činjenica da iza ideje, prema informacijama koje kruže među ljudima uključenim u projekat, stoje i stručnjaci poreklom sa Korduna koji danas rade u globalnom IT sektoru.
To menja samu prirodu investicije.
Ovo više nije klasična priča o stranom kapitalu koji dolazi na nerazvijeno područje. Ovo je priča o povratku znanja, iskustva i uticaja ljudi koji su nekada morali otići iz svog kraja, a danas pokušavaju deo tehnološke budućnosti vratiti upravo na prostor svojih korena i dedovine.
U tome se krije možda i najvažnija simbolika projekta.
Kordun je dugo bio prostor iz kojeg se odlazilo. Ovaj projekat prvi put otvara mogućnost da postane prostor u koji se ljudi vraćaju.
DIGITALNA EKONOMIJA UMESTO ISCRPLJIVANJA PROSTORA
U vremenu kada se širom regiona vode polemike oko rudarenja litijuma i eksploatacije prirodnih resursa, zagovornici projekta u Topuskom ističu da je reč o sasvim drugačijem razvojnom modelu.
Umesto rudarske industrije i trajnog narušavanja prostora, ovde se govori o digitalnoj ekonomiji, infrastrukturi znanja, procesorske moći i energije budućnosti.
Podatkovni centri ne menjaju geološku strukturu tla niti ostavljaju iza sebe devastirane pejzaže. Naprotiv, cilj projekta jeste povezivanje visokih tehnologija sa obnovljivim izvorima energije i održivim razvojem.
Pojedini stručnjaci već pominju mogućnost da se višak toplote iz serverskih sistema koristi za grejanje domaćinstava, plastenika i turističkih objekata, čime bi se spojili tehnologija, energetika i lokalna ekonomija.
Kordun i Banija decenijama su bili među najzapostavljenijim prostorima Hrvatske. Demografski pad, prinudni odlazak i dugogodišnja politička marginalizacija ostavili su duboke posledice.
Zato se projekat Pantheon AI u velikom delu javnosti doživljava kao istorijska prekretnica.
Ako bi se planovi realizovali, ovaj kraj mogao bi privući inženjere, programere i stručnjake iz različitih delova Evrope, Kanade, Australije i SAD. Uz tehnološki sektor paralelno se najavljuju i ulaganja u zdravstveni, wellness i banjski turizam, vredna dodatnih 40 miliona evra.
Time bi Topusko dobilo priliku da spoji svoju vekovnu banjsku tradiciju sa ekonomijom budućnosti.
IZMEĐU VIZIJE I BIROKRATIJE
Ipak, projekat ovih razmera neminovno otvara i brojna pitanja.
Deo lokalnog stanovništva izražava zabrinutost zbog otkupa zemljišta, uticaja na poljoprivredu i realnosti same investicije. Skepsa je razumljiva, naročito na prostoru koji je mnogo puta slušao velika obećanja bez konkretnih rezultata.
Upravo zato će ključnu ulogu imati lokalna samouprava i država.
Pred njima je ozbiljan ispit: mogu li administracija i birokratija pratiti viziju projekta koji bi mogao promeniti čitavu regiju?
Od brzine donošenja prostornih planova, transparentnosti procesa i zaštite interesa lokalnog stanovništva zavisiće hoće li Topusko postati simbol novog razvoja ili još jedna velika propuštena prilika.
SUNCE NAD ZABORAVLJENIM KRAJEM
Možda je prerano govoriti o konačnom uspehu projekta čija puna realizacija tek predstoji. Ali već sama činjenica da se na Kordunu danas govori o veštačkoj inteligenciji, energetskim koridorima i globalnim tehnološkim investicijama deluje gotovo nestvarno za kraj koji je dugo bio sinonim za zaborav.
Posle decenija stagnacije, prvi put se otvara mogućnost da ovaj prostor ne bude periferija prošlosti, već deo infrastrukture budućnosti.
I možda upravo zato Topusko danas ne predstavlja samo investiciju.
Ono postaje simbol ideje da i zaboravljeni krajevi mogu ponovo postati centri moći, ako im se konačno pruži prilika.
Vrlo informativno i prihvatljivo za pracenje