Mića Jakšić i Oriendo ne nude spektakl. Nude kontinuitet — i podsećanje da poezija, kada dobije prostor, i dalje ima svoju publiku.
U Beogradu, gradu koji voli da kaže da je video sve, retko se pojavi nešto što tu tvrdnju dovede u pitanje bez velike buke. Upravo tako deluje susret sa sastavom Mića Jakšić i Oriendo.
Oni ne izlaze pred publiku da bi zabavili niti da bi impresionirali. Njihov izraz nema potrebu za dokazivanjem. Umesto toga, stvaraju prostor u kojem se čovek zadržava — i prepoznaje nešto što je već nosio u sebi.
Pesnik i dvojica gitarista grade večeri koje nisu klasični koncerti. To su susreti u kojima se poezija vraća glasu i slušaocu.
Njihov album „Imam vremena još samo da te volim“ potvrđuje isti pristup. Ne nudi efekat, već trajanje. Publika reaguje tiho, ali jasno — kao da se otvara nešto poznato, a zaboravljeno.
IZRAZ KOJI TRAJE
Oriendo ne gradi program, već tok večeri.
Mića Jakšić na sceni ne deluje kao izvođač. Njegov glas ne tumači stih, već ga iznosi neposredno. Reč ostaje jednostavna, ali nosi težinu. Publika ne sluša — ona učestvuje.
Milutin Končar i Nenad Manojlović ne prate poeziju uobičajeno. Njihove gitare oblikuju prostor u kojem stih dobija dodatni sloj. Zvuk je čist, bez viška, ali dovoljno bogat da drži pažnju.
Između njih se uspostavlja odnos bez objašnjenja. Publika ga prepoznaje kao sklad.
TRI AUTORA, JEDAN IZRAZ
https://www.facebook.com/reel/1355783652465707
Miodrag (Mića) Jakšić nosi okosnicu večeri. Njegov pristup je sveden i tačan. Bez naglašene interpretacije, bez potrebe za efektom.
Milutin Končar gradi strukturu muzike. Njegova gitara daje stabilnost i jasnoću.
Nenad Manojlović unosi pokret i emociju. Njegova linija povezuje i otvara prostor.
Zajedno formiraju celinu koja funkcioniše bez isticanja pojedinca.
ALBUM KOJI TRAŽI PAŽNJU
Album „Imam vremena još samo da te volim“ sastavljen je od 21 numere. Jedan deo čine kompozicije na stihove pesnika kao što su Miloš Crnjanski, Miroslav Antić, Jovan Dučić, Aleksa Šantić i Vladislav Petković Dis. Drugi deo čine autorske pesme Miće Jakšića.
Pristup je jasan: stih ostaje u prvom planu. Muzika ga prati bez nametanja.
Singl „Ljubim te, ljubim dušo“, na stihove Đure Jakšića, već je prepoznat kao jedna od ključnih tačaka albuma.
REAKCIJA PUBLIKE
Na nastupima u Malmeu i Kopenhagenu publika je reagovala neposredno. Utisci su slični: toplina, blizina, osećaj trajanja.
Slična atmosfera prati ih i na nastupima u Srbiji i Republici Srpskoj. Prostori u kojima nastupaju menjaju karakter — od sale postaju mesto susreta.
POJAVA KOJA SE PAMTI
– Mića Jakšić i Oriendo ne uklapaju se lako u postojeće okvire.
– Njihov rad nije zasnovan na brzom utisku, već na postepenom građenju odnosa sa publikom.
– U vremenu ubrzanog sadržaja nude nešto sporije, ali postojanije. Zato se njihove večeri ne opisuju lako.
Ali se pamte. — Sve su ovo glasovi publike, vredni pažnje da bi se ovakvi kulturno umetnički sadržaji pojavljivali što češće.
