Veče književnosti, susreta i povratka čoveku
Beograd, 14. septembar 2026.
Priređuju se književne večeri na kojima se predstavljaju knjige, ali i one druge, ređe, na kojima knjiga postane povod da se okupe ljudi. Upravo takvo bilo je književno soare „Ilija Šaula i prijatelji“, održano 14. septembra u Matici iseljenika i Srba u regionu, u samom središtu Beograda. Bilo je to veče u kojem su se susreli književnost, pesma, izdavaštvo, prijateljstvo i ona nevidljiva nit koja već decenijama povezuje maticu sa Srbima rasutim širom sveta.
Književnik, esejista, novinar, izdavač i slikar Ilija Šaula okupio je saradnike i prijatelje sa kojima je tokom godina gradio jedan neobičan stvaralački prostor – od Književne radionice „Kordun“, koja povezuje autore na različitim stranama sveta, do izdavačke kuće Književni ESNAF u Beogradu.
Ipak, neposredan povod za susret bile su knjige. Šaula je beogradskoj publici predstavio svoju svojevrsnu esejističku trilogiju: „U susret buđenju“, „Misaoni horizonti“ i „Povratak čoveku – Eseji za Homo Deusa“. Tri knjige, nastale u različitim periodima, povezuje zajednička nit: traganje za čovekom u vremenu koje ga sve češće udaljava od sopstvene suštine.
Veče je vodio Miodrag Jakšić, jedan od najbližih Šaulinih saradnika, koji je govorio o njegovom književnom i kulturnom radu, ali i o dugogodišnjem nastojanju da se stvaraoci iz rasejanja ne posmatraju kao izdvojeni deo srpske kulture, već kao njen živi i neraskidivi prostor.
Poseban deo programa bio je posvećen rečima urednice dve najnovije Šauline knjige, msr Milene Blagojević, master filozofa, književnog kritičara i urednika, koja nije mogla da prisustvuje večeri. Njene oglede pročitao je Miodrag Jakšić.
Govoreći o „Misaonim horizontima“, knjizi od 25 meditativnih eseja raspoređenih u sedam ciklusa, Milena Blagojević ukazala je na širinu tema kojima se Šaula bavi: od književnosti, filozofije i religije do pitanja svesti, savremenog društva, prirode i tehnološkog razvoja. U središtu tog tematskog prostranstva, međutim, ostaje staro i nikada dovršeno pitanje: gde je mesto čoveka u svetu koji sam stvara i neprestano menja?
Još izrazitije to pitanje postavlja „Povratak čoveku – Eseji za Homo Deusa“, knjiga od 44 meditativna eseja raspoređena u šest ciklusa. Urednica je ovo delo označila kao do sada najkompleksnije Šaulino esejističko ostvarenje u tematskom i koncepcijskom smislu. Homo Deus ovde nije tehnološki nadmoćan čovek niti samoproglašeni gospodar sveta, već čovek koji je sposoban da nadvlada sopstveni ego, da krene putem samospoznaje i ponovo otkrije humanost, plemenitost i smisao. Od „okeana svesti“ i „arhitekture smisla“, preko strepnje i unutrašnjeg mira, do medijacije i ponovnog uspostavljanja međuljudskog razumevanja, knjiga gradi put ka onome što njen naslov i obećava: povratku čoveku.
Ali ovo nije bilo veče jednog pisca.
Sam naziv „Ilija Šaula i prijatelji“ odredio je njegov karakter. Program je bio osmišljen tako da se smenjuju predstavljanja gostiju, književni i muzički nastupi, kazivanja o stvaralaštvu i dodele priznanja. Tako se klasična promocija knjiga postepeno pretvorila u razgovor među ljudima koji se godinama susreću kroz književnost.
Među gostima bili su solistkinja Svetlana Mitrović Ćosić, pijanistkinja i spisateljica bajki Milica Mima Opačić, pesnik Milan S. Marković, publicistkinja Danijela Rakić, istoričarka i autorka Katarina Mitrović, kao i pisci Slavica Srdić, Nataša Milić i Boris Mišić. Svojim prisustvom književno soare uveličala je i Valentina Pavlović Marinović iz Južnoafričke Republike. Posebnu radost izazvalo je prisustvo publicistkinje i književnice Katarine Kostić iz Toronta, čiji su dolazak mnogi iskoristili kao priliku za susret i razgovor sa dugogodišnjom prijateljicom i saradnicom.
Muzika je večeri dala posebnu boju. Svetlana Mitrović Ćosić dva puta je nastupila pred publikom, izvodeći stare srpske melodije, pa je reč na trenutke ustupala mesto pesmi, a književno veče dobijalo karakter istinskog umetničkog soarea.
Milica Mima Opačić predstavila je fragment iz svoje knjige bajki i govorila o saradnji sa Književnom radionicom „Kordun“. Najavljeno je i da će njena nova knjiga biti objavljena u ediciji „Reč i smisao“ Književnog ESNAF-a.
Pesnik Milan S. Marković kazivao je zavičajnu poeziju i prisetio se prvih kontakata sa Šaulom i saradnje koja je vremenom prerasla u trajno književno i prijateljsko povezivanje.
Katarina Kostić govorila je o razvoju Književne radionice „Kordun“ i Književnog ESNAF-a, posebno ističući izdavačku delatnost koja se iz godine u godinu širi i okuplja sve veći broj autora.
Danijela Rakić, vlasnica digitalne medijske platforme Info-Vizija, govorila je nadahnuto o Šaulinom novinarskom i esejističkom radu, razgovorima koje vodi sa brojnim autorima i njegovim geopolitičkim analizama. Posebno je istakla njegovu stvaralačku energiju, koja je 2024. godine ovenčana prestižnom novinarskom nagradom „Dragiša Kašiković“, kao i njihovu saradnju, koja je trenutno u najplodotvornijoj fazi.
Za Slavicu Srdić veče je imalo još jedan povod za radost; upravo tog dana postala je bogatija za novo književno izdanje. Govoreći o značaju Književne radionice „Kordun“, istakla je njenu ulogu u povezivanju autora rasutih širom sveta, posebno onih koji iskustvo novog života, sećanje na zavičaj i lične uspomene pretvaraju u književnost.
Prozni pisac Boris Mišić osvrnuo se na značaj udruženja i književnih platformi koje autorima omogućavaju da njihovo stvaralaštvo postane vidljivije i da dođe do čitalaca daleko izvan sredine u kojoj žive.
Jedan od važnih segmenata večeri bila je i dodela priznanja Književne radionice „Kordun“ i Književnog ESNAF-a autorima i saradnicima čiji su rad i doprinos obeležili prethodni period.
Ružici Kljajić dodeljeno je priznanje kao najčitanijem autoru na portalu Književne radionice „Kordun“ za 2025. i 2026. godinu. Pošto nije mogla da prisustvuje, priznanje je u njeno ime preuzeo književnik Radisav Jović, njen prijatelj i jedan od recenzenata njenog stvaralaštva.
Milki Kajganić dodeljeno je priznanje za izuzetna ostvarenja u pisanju scenarija i producentskom radu na dokumentarno-igranom filmu „33 anđela“ i dokumentarnom serijalu „Đed Simat“.
Ljubica Žikić nagrađena je za knjigu „Cvetnik ženskih imena“, etimološku zbirku posvećenu poreklu ženskih imena koja u svom korenu nose naziv biljke, cveta ili voća.
Razumenka Marković dobila je priznanje za najbolju priču objavljenu tokom 2026. godine na portalu Književne radionice „Kordun“. U njeno ime govorila je prijateljica Milena Lukač, koja je sa publikom podelila radost zbog još jednog priznanja Razumenkinom književnom radu.
Sonja Mračević Bratić nagrađena je za pesničko ostvarenje objavljeno u ediciji „Ekloga“ Književnog ESNAF-a, dok je mladoj pesnikinji Milici Jeftić Sudetić priznanje dodeljeno u okviru podsticaja mladim autorima da ostanu posvećeni književnom stvaralaštvu.
Milica Jeftić Sudetić obratila se i publici, a Beograd je te večeri imao priliku da čuje i njenu pesmu „Ne dam“. Primajući priznanje, istakla je da ga ne doživljava samo kao potvrdu dosadašnjeg rada već i kao obavezu da nastavi da stvara. Književni ESNAF objavio je njenu prvu zbirku pesama kao najbolji rad mladih autora.
Posebno priznanje, povelja „Midarov prsten“, pripalo je italijanskoj književnici i istraživačici Riti Mašalino (Rita Mascialino) za posvećen rad na predstavljanju života i dela velikih pisaca, a naročito za njeno dugogodišnje proučavanje Franca Kafke. Povelja će joj biti uručena u Italiji.
Zahvalnice su dodeljene i onima čiji se rad često odvija u okviru KR „Kordun“ i Književnog ESNAF-a: Katarini Mitrović za nesebičnu podršku radu Književnog ESNAF-a, Aleksandri Đorđević za rad u žirijima na konkursima ovog udruženja i Svetlani Živanović za dugogodišnji predan rad na tehničkom uređivanju izdanja Književnog ESNAF-a.
Reakcije nagrađenih, i prisutnih i onih koji nisu mogli da dođu u Beograd, pokazale su da priznanje u književnosti ne živi samo u povelji ili plaketi. Ružica Kljajić je u poruci posebno zahvalila čitaocima, ističući da priznanje deli sa njima, jer bez čitalaca ne bi bilo ni njegovog smisla. Ljubica Žikić naglasila je značaj okupljanja različitih stvaralaca i njihove vidljivosti, dok je Milka Kajganić podsetila na različite oblasti Šaulinog delovanja, od književnosti i novinarstva do izdavaštva i povezivanja matice i rasejanja.
I možda se upravo u tome nalazio najdublji smisao večeri.
Tri knjige kojima se Ilija Šaula predstavio beogradskoj publici govore, svaka na svoj način, o traganju za čovekom. A te večeri čovek nije ostao samo tema eseja. Pojavio se među ljudima: u susretu, razgovoru, pesmi, sećanju, priznanju tuđeg rada i radosti zbog uspeha drugoga.
Zato se program nije završio poslednjom pročitanom pesmom niti uručenjem poslednjeg priznanja. Nastavljen je uz zakusku i duge razgovore, u malim grupama koje su se stvarale i ponovo spajale, u susretima ljudi koji se ponekad godinama poznaju preko knjiga, portala i prepiske, a tek se onda sretnu licem u lice.
Kada su se gosti razilazili iz Matice iseljenika i Srba u regionu, ostala je želja da se ovakvi susreti ponove.
Jer književnost možda nastaje u samoći, ali svoj puni život dobija tek onda kada iz te samoće izađe i stigne do drugog čoveka.
A te septembarske večeri u Beogradu, čovek je stigao čoveku.
