13 DRAGANINIH DANA U OLUJNOJ KOLONI
Piše; novinarka Milka Kajganić/ Urednica INFO VIZIJE za Dijasporu i međunarodne odnose.
DRAGANA LJUNA je iz rodne Bukoviice 95`krenula na put u nepoznato. Zajedno sa svojim Dalmatincima, verovala je da će uskoro ugledati cilj i da će agonija od 13 dana prestati, kad uđu u Srbiju.
Sa sobom je ponela svoje sveske iz školskih dana u kojima je zapisivala stihove o rodnom Kolašacu, Kninu i celoj Bukovici.
KBC KAO RADNO MESTO
Dragana je u Kragujevcu završila srednju medicinsku školu. Prvo radno mesto dobila je u KBC u Beogradu.
Humanitarka, visoka i lepa Bukovčanka, svojim osmehom daruje pacijentima nadu u ozdravljenje.
SEĆANJE NA BAKU
Dragana prilazi svakom pacijentu sa pažnjom i posvećuje se svima na poseban način. Tu je negovala svoju baku koja je slomila kuk. U toku rada, shvatila je da želi da nastavi da se obrazuje i usavršava.
Latila se pera i počela je da ispisuje poeziju koja ima lekovito dejstvo. Te reči su istovremeno i prkosne. Dragana neizmerno žali za svojom Krajinom, posebno što nije uvažen referendum da Srbi iz Hrvatske mogu da osnuju Republiku Srpsku Krajinu u sastavu Jugoslavije.
ODLAZAK U NEMAČKU
Kako bi mogla da iškoluje svoju decu i obezbedi im bolje uslove za život, odlučuje da ode u Nemačku. Iako nije znala jezik, uz učenje obavljala je poslove koji su se nudili. Sa diplomom medicinske škole, bogatim radnim iskustvom i uz znanje jezika, zasniva radni odnos u zdravstvenom centru.
NE OTIMAJTE MI ZAVIČAJ
I dok sada svu svoju ljubav prema čoveku poklanja strancima, Dragana misli na svoju Bukovicu. Želi stihovima da obuče i utopli zavičaj, da ga više ne otimaju. Da ostavi testament potomcima da znaju gde je srce vuče. Svoje knjige prevodi na nemački i ruski jezik.
U godinama koje dolaze, Dragana planira da nastavi sa pisanjem i stvaralaštvom. Radost joj pričinjava vreme koje provodi sa svojom porodicom i unukom Emom.
