Usvojena je 4.jula 1776.godine u Filadelfiji u državi Pensilvaniji. Glavni razlog je bio što se 13 američkih kolonija htelo odvojiti od Velike Britanije.
Ključni uzroci su bili:
Oporezivanje bez predstavljanja
Britanski parlament je uveo niz poreza na kolonije, a nisu imali ni jednog predstavnika u britanskom Parlamentu koji bi ih zastupao.
Slogan je bio: „ No taxation without representation“.
Ograničavanje kolonijalne samouprave
Nakon Bostonske čajanke 1773.g. Britanija je donela „Kaznene zakone“ kojom je zatvorila luku Boston, ukinula samoupravu Masačusetsa i pojačala vojnu kontrolu. Kolonisti su to videli kao napad na njihova tradiconalna prava Engleza.
Ekonomske i i trgovinske restrikcije
Britanija je kolonijama branila da trguju direktno sa drugim zemljama i da razvijaju vlastitu industriju. Sve je moralo ići preko britanskih trgovaca. Kolonijama je smetalo što su tretirane samo kao izvor sirovina i tržište za britansku robu.
Vojni sukobi i nepoverenje
Već 1775.godine počela je revolucionarna ratna situacija. Britanska vojska i plaćenici su se sukobljavali sa kolonijalnim milicijama. Kralj Džordž Treći je odbio „ Petition to the King“ i proglasio je kolonije u pobuni, put nazad je bio zatvoren.
Idejne osnove i prosvetiteljstvo
Deklaraciju je napisao Tomas Džeferson uz pomoć Bendžamina Frenklina i Džona Loka, u njoj stoji „pravo na život, slobodu i težnju za srećom“. Vlast treba da dolazi iz naroda i narod ima pravo da zbaci vladu koja krši ta prava.
Iz ovoga se vidi da pobuna nije nastala samo zbog čaja i poreza. Smatrali su da Britanija krši njihova osnovna politička prava i samoupravu, jer su smatrali da su već tada dovoljno zreli da funkcionišu sami.
Američki revolucionarni rat rat je trajao od 1775.do 1783.godine.
Deklaracija je bila politički potez usred rata sa porukom Britancima, da se ne smatraju kolonijama nego nezavisnim državama.
Rat se vodio na celoj teritoriji 13 kolonija.
Najvažnija pobeda je bila kod Yorktowna 1781.godine kada su Amerikanci uz pomoć Francuza porazili Britance.
1783.godine u Parizu je potpisan mir i Velika Britanija je potpisala mirovni ugovor i priznala nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država.
Amerika nije zaboravila francusku pomoć. Bez njih ne bi pobedili. Dala im je novac, oružje, flotu i oficire. Markiz de Lafayette, 19.godišnji Francuz je postao Vašingtonov general i prijatelj.
Zašto se Francuska umešala?
Francuska i Britanija su bile ljuti neprijatelji stotinu godina unazad. Posle Sedmogodišnjeg rata 1763. Francuska je izgubila Kanadu i mnoge druge kolonije. Kada su čuli da Britanske kolonije prave probleme, Francuzi su videli šansu za osvetu.
Rat ih je bankrotirao. Ogronmi dugovi zbog pomoći Amerikancima su jedan od razloga za Francusku revoluciju 1789. Amerikanci su dobili slobodu, a Francuzi su posle srušili svog kralja.
Deklaracija o nezavisnosti SAD je potpisana 4, jula 1776.godine u Filadelfiji. Većina delegata već ju je potpisala 2.avgusta 1776.godine. John Hancock je prvi potpisao i najvećim slovima jer je bio predsednik Kongresa.
Deklaracija se čuva u National Archives u Washingtonu D.C.
Izložena je u posebnoj rotundi zajedno sa Ustavom i Poveljom o pravima. Stoji u staklenom hermetički zatvorenom, kiseonikom ispunjenom kućištu da se spreči dalje bledenje mastila.
Deklaracija je štampana na papiru, na vrhu piše „ In Congress, July 4, 1776.
Na dnu je štampano samo ime John Hancock kao predsednika Kongresa. Nema 56 rukom pisanih potpisa. Svrha joj je da se pošalje svim kolonijama, vojsci i Evropi.
4. juli, kao praznik, kada je otposlata svetu kao javno objavljena.
Tu dominira potpis Johna Hancocka, debela slova koja zauzimaju trećinu pergamenta. Potpisao je Deklaraciju tako „ da ga kralj George može pročitati i bez naočala“.
To je imalo velikog psihološkog efekta: „ Ja, John Hancock, stavljam glavu na panj prvi“.
To je bila ogromna motivacija za ostale delegate da se potpišu ispod njega.
Danas na engleskom „ put your John Hancock here“ znači potpiši ovde i (p) ostalo je ime kao sinonim za potpis.
