Piše; novinarka Milka Kajganić/ Urednica INFO VIZIJE za Dijasporu i međunarodne odnose.
MLADIĆ IZ TRSTENIKA POSTIGAO VELIKI USPEH U ŠVEDSKOJ
Kako to u životu biva, čovek se u svojim srednjim godinama priseća najdražih slika iz detinjstva. Tako se i Bojan Egerić, rođen u Trsteniku, od oca Đorđa, u celom regionu poznatog koreografa, seća svojih dana provedenih u vrtiću. Već tada je pratio oca na svim priredbama i uživao u igrama mnogobrojnih plesača na pozornici.
Ljubav prema folkloru usadjena mu je kao nešto što je nametnuto, nešto što kao blagodat struji njegovim nežnim telom. Kao impuls koji diktrira korak, kao zov Pomoravlja gde se etnos prepoznaje, gde se rado čuje, pleše i peva.
DRUŽENJE UZ IGRU I PESMU
Zaigrao je Bojan, to radoznalo dete, najpre u Prvoj petoletki u Trsteniku, da bi kasnije prešao u dečiju ekipu gradskog društva, u 7. juli.
Treninzi su se odvijali vikendom. Igralo se, pevalo, pričali su priče, zbližava se mladost… Onda sledi i putovanje i nastupi odakle se vraćaju prepuni lepih utisaka. Kod kuće se prepričavaju sva pozitivna životna dešavanja. Društo se trudilo da niko ne ode stranputicom.
Za vreme srednjoškolskog doba, postaje igrač u prvoj ekipi ansambla. I od tada nosi i nešto što ga stalno vraća u to doba: u Knjaževcu je bio srpski festival folklora. Umesto njega, koreograf uzima nekog mladića koji se upravo ovde treba publici predstaviti. On će zaigrati, a Bojan može biti samo pasivni posmatrač. Bio je to trenutak tuge i žalosti.
NAPREDAK MLADIH
Bojan je predvodio malu ekipu folkloraša. Bio je srednjoškolac, ali dovoljno iskusan i spreman za putovanja i susrete sa publikom. I onog Dana borca i Dana ustanka, meseca jula. Pamte se dogadjaji iz sela Dubič i Rainac.Ta druženja su bila uvek i predanje i lekcija koja se pamti.
VREME JE ZA SLUŽENJE VOJNOG ROKA
Kao stasiti mladić Bojan odlazi na odsluženje vojnog roka u Split. U učeničkom domu ima puno devojaka koje marljivo vežbaju sa vojnicima, a državni praznici su idealni da se omladina predstavi foklorom. Radost je što imaju i živu muziku, ansambl koji ih prati.
ŽELI DA POSTANE PROFESIONALNI PLESAČ
Bojan je znao da je njegov otac Đorđe strog i pravičan. Često je bio član žirija u malom gradu gde se svi poznaju. Zato se odvažio i kaže ocu da ga privlači narodni ansambl KOLO i bi on želeo da bude profesionalni plesač. Zbog te želje, bila je u kući velika polemika. San da radi u prosveti morao je da napusti. Upisao je Mašinski fakultet u Kraljevu, gde je položio jedan ispit i odustao. Onda upisuje Višu školu u Trsteniku, koju takođe napusta posle položenog prvog ispita.
VREME JE ZA BRAČNU LUKU
Mlad, lep, poznat, Bojan odlučuje svoju izabranicu odvesti pred matičara i oženiti devojku iz svog kraja. Postao je otac Nemanje koji je danas pijanista, Nikole koji radi kao montažer u filmskoj postprodukciji i kćerke Nine koja je kozmatičar u Beogradu.
ODLAZAK U ŠVEDSKU
Bojan napušta i posao u dostavljanju brze hrane i rad gde je puno para, a života nigde, tako je ukratko rekao svojima razlog odlaska u Švedsku. Prošle su mu godine bez folklora. A ta magična reč mu je nedostajala. Razveo se i obreo u Švedskoj.
UZ ČESTE NASTUPE, NIŽU SE USPESI
Tako je Bojan pronašao Jasminu, umetničku dušu, rodjenu u Švedskoj. Razumela je njegov duh, njegovu strast da igra, peva, da ovde donese radost i život ispuni lepotom.
Kao koreograf, Bojan kod kuće formira ansambl, a Jasmina je tu da scenu osmisli tako da se publika zadivi. Tu je i za narodnu nošnju, za sve rekvizite koje plesači trebaju poneti na binu.
Upoznao je Bojan i mladog Radu Miloševića koji je isto entuzijast, zaljubljen u etnos i koji mu u Beču pravi aranžmane.
A Bojana prepoznaju naši ljudi čije je srce dole u otadžbini. Primaju ga u Gradsko društvo i u KUD Kozara. U Göteborgu trenira tri ekipe, mali, srednji i ansambl veterana.
Pri crkvi radi sa malom decom u Jönköpingu – Byarumu, a sa seniorskom ekipom u Linköpingu.s i Gislavedu.
USPEH KOJI SE PREPOZNAJE
Deca vole svog Bokija, a isto tako i njihovi roditelji. Mnogi i sami plešu. Veterani su za samo godinu dana, uspeli da stanu rame uz rame sa drugim društvima. To su ostvareni ljudi zahvalni što je baš on njihov koreograf. Vraća deci sećanja na pretke i korene odakle potiču. Folklor im je zvezda vodilja, uz pomoć koje pronose svoju kulturu i pravoslavnu veru.
A Bojanu je to prava ljubav i životni moto. Zbog toga mu udaljenost od tri stotine kilometara do plesača nije daleka.
To može samo Bojan, čovek nemirnog duha i velike tople ljudske duše.
