Našim čitaocima smo pre više od godinu dana predstavili Bojana Egerića iz Švedske.
Bojane, u ovu godinu dana sve ste traženiji kao koreograf u našoj srpskoj zajednici u Švedskoj. Otkrijte nam detalje.
Kažu da se dobar glas daleko čuje pa su tako naši ljudi čuli da sam aktivan i uspešan u radu sa mladima, omladincima i seniorima pa sam dobio pozive iz tri grada Švedske da budem koreograf. Pristao sam i sada me evo u Gislavedu gde treniram sa decom i mešovitom grupom omladinaca i odraslih. U gradu Byarumu imam dečiju grupu koja je uz hram Presvete Bogorodice. Onda sam i u Linköpingu sa omladinskim ansamblom i seniorima.
Da li je istina da svake sedmice prevaljujete hiljadu kilometara?
Da. Od najudaljenijeg koji se nalazi oko 350 km do ostalih, svaki petak, subotu i nedelju, svaki dan sam u drugom gradu. Navikao sam da mi ta kilometraža ne pravi problem. Idem vlastitim autom.Imamo zanimljive treninge. Ulio sam i stekao veliko poverenje kako dece tako i njihovih roditelja.
Deca vas obožavaju.
Ovde na Zapadu nije lako decu usmeriti na životne vrednosti. Pored roditelja tu sam jer su me oberučke prihvatili. Naročito deca od 6 do 10 godina. Kad predju tu dob, usadjena im je ljubav ka ozbiljnoj umetnosti. Radim sa decom kao što smo videli rad Branka Kockice. Roditeljska podrška je tu bitna. Naš rad ide od ispunjenja dečijih želja. Kao da sam Deda Mraz. Kod nas nema mobilnih telefona. Deca su shvatila šta nema veze sa modernim načinom života. Ona su tu za treninge, šale, zagrejavanje. Na našim treninzima imamo i matematiku, tablicu množenja, imamo i druge zadatke koje uspešno rešavamo kroz igru i razne životne teme. Tu su i životinje, vera i vraćaju tako i mene u moju prošlost.
Imate i „ petliće“?
Da, to su deca od 3 i 4 godine, tako ih i zovemo „petlići“. Dok radim s njima, roditelji se nalaze u drugoj prostoriji. Rad je raznovrstan, ali prilagođen njihovom uzrastu. Ovde sam utkan, od svoje šeste godine, 50 godina folklora. Folklor je za mene više od ljubavi. To je neraskidiva veza kulture i tradicije koju prenosim mladima da znaju iz kojeg naroda dolaze.
Primetila sam da sva deca odlično govore srpski jezik?
U Švedskoj, po prosvetnom sistemu ove zemlje, sva deca ,već od prvog razreda imaju časove srpskog jezika. To je obaveza i u srednjoj školi. Onda dolaze i prijemni ispiti za fakultete. Gleda se i boduje da li je budući student imao bodove i iz maternjeg jezika.
Kako se pripremate za festivale?
Radom i samo radom. U radu sa članovima u Linköpingu sam se angažovao jer nisu imali folklor. U samo godinu i po dana stigli smo do nivoa da organizuju festival najveći u Švedskoj.
Za seniorski festival veterana vukao sam celu scenografiju sa sobom gde je bilo deset srpskih klubova iz cele Švedske.
I pitanje, kako se finansirate?
Švedjani su nam zavrnuli slavine. Klubovi su primorani da stvore kapital kako bi se održali.Organizuju se razne zabave, od proslave 8.marta do festivala žena i seniora. Tu je i donatorsko veče za folklornu sekciju. Ljudi dolaze, plate kartu, nešto se i pojede i popije. Pa se organizuju još dve do tri fešte gde se skupi novac. Mali deo su i sredstva prikupljene članarinom.
Šta biste izdvojili od proteklih događaja?
Naše učestvovanje na festivalu veterana u Trebinju. Tu sam se sreo sa mojim kolegama i igračima iz Trstenika, moga rodnog grada gde sam počeo da volim folklor.
Imate i veliki događaj pred sobom?
Naš hram Presvete Bogorodice za Malu Gospojinu ima veliki jubilej: 30 godina postojanja srpske crkve u Švedskoj u Byarumu. Gosti će nam doći iz cele Švedske, Srbije. Biće tu naše sveštenstvo, a učesnici festivala su se već najavili, pet srpskih klubova, hor iz Göteborga i drugi.
Ovakva druženja daruju snagu da se živi u radosti i ljubavi,i folklor to potvrdjuje.
