NA PRAZNIK USPENJE PRESVETE BOGORODICE MANASTIR PANAGIA FIDOUSA POSEĆUJU ZMIJE
AUTORKA TEKSTA : JELENA MARKOVIĆ
Tokom mog nedavnog boravka na Kefaloniji imala sam priliku da se upoznam sa mnogim lepotama ovog jonskog ostrva koje krasi netaknuta priroda, neke od najlepših plaza na Jonskom moru ali i neverovatan duh tradicije, kulture i religije. Boravak na Kefaloniji pruža vam mogućnost da iskustite autentičan život ostrvljana i potpuno drugačije iskustvo nama koji smo tu, ipak, samo turisti. Međutim, ono što Grčku čini posebno vrednom posete, osim predivne obale i bogate gastronomije, jeste i njen verski turizam. Iako je nama Srbima Grčka bliska po veri i tradiciji pravoslavlja, smatram da njene svetinje zaslužuju pažnju svih-bez obzira na poreklo ili uverenje. One nisu samo mesta molitve, već i riznice priča, predanja i čuda koja se prenose s generacije na generaciju. Upravo jedno takvo predanje vezano je za čudesni fenomen poznat kao Bogorodica od zmija, koji se svake godine na Kefaloniji događa u period od 6. avgusta (na praznik Agios Sotirisa) do 15. avgusta (na praznik Presvete Bogorodice – Velika Gospojina) ili 16. avgusta (Agios Gerasimos).
Naime, na jugoistoku Kefalonije, u selu Markopulo, svake godine u avgustu ponavlja se pojava koja već vekovima privlači pažnju vernika i putnika. U vreme kada Pravoslavna crkva slavi Uspenje Presvete Bogorodice, u manastiru Panagia Fidousa (Bogorodica od zmija) pojavljuju se zmije. Po svojoj prirodi zmije su pitome i bezopasne za ljude, one se penju uz zidove i zvonik, a naročito na ikonu Bogorodice, što se doživljava kao živi znak njenog prisustva i zaštite. Fenomen je kroz vreme obavijen legendama koje mogu zaintrigirati čak i one koji u verska čuda ne veruju.
IKONA IZ DRVETA
Prema predanju, sve je počelo sa ikonom Bogorodice koja je pronađena u šupljem, izgorelom stablu u maslinjaku kraj Markopula. Svaki pokušaj da se ikona prenese u obližnju crkvu završavao se isto – ikona bi se na čudesan način vraćala u svoje stablo. Tek kada je na tom mestu podignut hram, ikona je „ostala“. I danas se, u pomenutoj crkvi, čuva sveta ikona, okovana srebrom i ukrašena zavetnim darovima.
GUSARI I ZMIJE
Pojava zmija vezana je za napad gusara na manastir u Markopulu (predanje najčešće datira događaj u 1705. godinu). Monahinje koje su tu živele zavapile su Bogorodici za pomoć. Tada se, prema verovanju, oko manastira pojavila svita zmija koje su rasterale gusare.. Od tog trenutka zmije se vraćaju svake godine, upravo u vreme Velike Gospojine. koja se u Grčkoj proslavlja 15. avgusta.
Zmije koje se pojavljuju male su, sive, dugačke do jednog metra i potpuno pitome. Vernici ih tokom liturgije uzimaju, miluju i stavljaju na telo. Na glavama zmija mnogi vernici prepoznaju oblik krsta, što dodatno jača simboliku čuda.
Fenomen traje samo u periodu od 6. do 15. avgusta; nakon završetka praznika, zmije nestaju i više se ne viđaju tokom godine.
GODINA BEZ ZMIJA
Tradicionalno se veruje da izostanak zmija donosi loš znak. Tako se pamti da ih nije bilo 1940. godine, pred ulazak Grčke u Drugi svetski rat, i 1953. godine, kada je Kefaloniju pogodio katastrofalan zemljotres. A 2013. godine pojavila se samo jedna zmija, iste godine Grčku je pogodio još jedan jak zemljotres.
VERSKI TURIZAM KAO DEO KULTURNE DIPLOMATIJE
Fenomen Bogorodice od zmija u Markopulu predstavlja ne samo versko čudo, već i značajan kulturni fenomen koji povezuje tradiciju, istoriju i prirodu. Ovaj događaj privlači hiljade posetilaca svake godine, ne samo vernika, već i turista i istraživača fasciniranih mitskim i kulturnim nasleđem Grčke. Poseta hramu Panagija Fidusa pruža priliku da se doživi autentično lokalno iskustvo, uči o bogatoj istoriji i legendama, i uvidi kako narod kroz vekove čuva i neguje svoje kulturne i duhovne vrednosti.
Grčka, kao zemlja koja baštini brojne spomenike kulture, crkve i manastire, koristi ovakve lokalne fenomene i događaje i kao sredstvo kulturne diplomatije, pokazujući svetu svoju jedinstvenu tradiciju, versku toleranciju i umetničku baštinu. Upravo kroz kulturni turizam, i oni koji nisu vernici imaju priliku da posete ovaj značajan verski i kulturni spomenik, dožive neobično čudo i upoznaju se sa delom bogatog grčkog kulturnog identiteta, čime se grčka kultura širi i na međunarodnom planu, gradeći mostove razumevanja i poštovanja među različitim narodima.
