Šta to ima Banja Luka što većina gradova nema?
Mnogi gradovi u svetu, pa i u našem regionu, imaju otvorene bazene, akva i avantura parkove koje građani koriste kao sklonište od vrelih letnjih dana, gradske vreve i svakodnevnih obaveza. Globalni rast „welness“ turizma predstavlja ozbiljan izvor prihoda, pa su mnogi gradovi prepoznali šansu da razvojem takvih turističkih sadržaja ozbiljno povećaju prihode gradske administracije.
Malo koji grad, međutim, a da pri tom nije prioritetno banjsko-turistička destinacija, može da se pohvali sopstvenom termalnom vodom i otvorenim banjskim kupalištem koje je dostupno svima jer je javno i besplatno. A baš sve to ima Banja Luka, skoro u samom srcu gradskog jezgra. A da joj ime ipak ne potiče od pojma nosi u nazivu.
Termalni izvori u kojima su se kupali Rimljani
U naselju Srpske Toplice, smeštenom na svega pet kilometara južno od centra grada, na obali Vrbasa koji tu smireno i široko teče, odmarajući se nakon što je izašao iz svog, u svetu raftinga poznatog i cenjenog kanjona, smeštena je nesvakidašnja plaža Vrućica, glavno gradsko kupalište i mesto odmora, uživanja i susreta. Prvobitno gradsko jezgro odakle se razvila današnja Banja Luka, Srpske su Toplice (nekadašni Gornji Šeher), jedinstven lokalitet na kojem su, već u doba Rimljana, bili korišćeni raskošni izvori termalnih voda, odnosno banja. U pitanju su banja Direklija, Kraljičina banja i Šugavica čije su tople vode (u rasponu od 28 do 36 stepeni Celzijusa), u živopisnim kamenim basenima iz kojih se neprestano slivaju u Vrbas, na raspolaganju posetiocima da u njima uživaju i provode slobodno vreme.
Tokom letnjih meseci na ovu se plažu „spušta grad“. Celokupan lokalitet, naročito u zimskim mesecima, poprima pomalo mističan izgled koji stvara gusta, topla vodena para koja se neprestano diže iznad termalnih voda, pojačan neprekidnim žubor vode koja od davnina obilato izvire iz okolnih brda, žureći nizbrdo u zagrljaj svojeglavom i hladnom Vrbasu.
Peške, biciklom ili kolima?
Do plaže se može doći na razne načine ali odnedavno i lepo uređenim šetalištem pored reke, dugim nekoliko kilometara a koje, pored brojnih sadržaja (otvorenih teretana, klupa, nekoliko vodocrpilišta) ipak nije narušilo prirodni ambijent rečne obale i pomalo „divlji“ izgled Vrbasa, sa očuvanom priobalnom vegetacijom, na čemu veliki broj građana insistira.
Banja u privatnoj kući?
Posebna specifičnost koja dodatno podiže vrednost celokupne destinacije jeste nekoliko privatnih banjskih kupatila koja su potpuno integeisana u privatne kuće, što ceo lokalitet čini zaista jedinstvenim fenomenom u Evropi, koji se nigde ne može sresti. Banje u kući Demirovića, banja u kući Bisere Šeranić, Maslin hauz, Osmančićeva banja predstavljaju deo celokupnog kompleksa koji je zaštićen kao nacionalno dobro Republike Srpske i čitave Bosne i Hercegovine. I sve to na tako malom prostoru, u jednom malom naselju jednog, po broju stanovnika, ne tako velikog grada.
Blagodarna priroda čuva fizičko, mentalno i duhovno zdravlje
Analizom je utvrđeno da su vode u Toplicama zemno-alkalne te bogate sumporom, što ih čini blagotvornim za tretiranje brojnih reumatskih obolenja, problema sa kožom, cirkulacijom i zglobovima. Stiče se, utisak, međutim, da pored ovih konkretnih zdravstevnih benefita, ceo ambijent dodatno blagotvorno utiče na raspoloženje posetilaca, unoseći izvesu dozu smirenosti kod svakog ko provede makar sat-dva na ovom mestu.
U neobičnoj kombinaciji prirodnih kamenih basena u kojima se čuje neprestani žubor toplih mineralnih voda, bogatog zelenila u kojem raste izuzetno retka i zaštićena „vilina vlas“, endemska paprat koja skoro da je nestala u drugim delovima Evrope, pogleda na Vrbas koji pleni svojom posebnom tirkizno-zelenom bojom, dok se negde tamo na suprotnoj obali reke u daljini čuje tek poneki zvuk gradske vreve, sakrivena je tajna jednostavne a neprocenjive lepote svakodnevnog života grada i njegovih stanovnika.
U čemu je tajna?
Ta se tajna, međutim, otkriva samo onima koji znaju da žive. Tako da svi oni koji dođu „sa strane“ u najvećem broju slučajeva odlaze sa željom da se ponovo vrate. Da li ih sebi vuče „divlja krajiška lepotica“ svojim prirodnim darovima od kojih je plaža Vrućica tek jedna u nizu zavodljivih lokacija, da li dobra hrana u brojnim restoranima, gradske manifestacije kojih ima na stotine tokom godine? Ili je u pitanju taj naročiti lokaalni „Joie de vivre” koji jedino u susretu sa ljudima koji čine ovaj grad posetilac zapravo može da se oseti? Ostaje na svakom ponaosob da nađe svoju priču u susretu sa ovim gradom.
Mnogi Banjalučani reći će da je magija njihovog grada sakrivena upravo u vodi. I da onaj ko se jednom napije vode u Banjaluci počne da mu pripada, hteo ne hteo.
A odakle Banja u imenu? To je priča za neki drugi susret.
