U istoriji nauke ime Albert Ajnštajn stoji kao sinonim za genijalnost, ali u porodičnim pričama i sećanjima sa ovih prostora ostao je upamćen i kao neobičan, nekonvencionalan čovek – „šaljivi Marićev zet“. Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. godine, Ajnštajn je u ranim godinama života bio duboko vezan za Srbiju preko svoje prve supruge, Mileva Marić, talentovane matematičarke rođene u bogatoj porodici iz Titela.
Njihova zajednička priča započela je pre braka, u vanbračnoj vezi iz koje je rođena ćerka čija sudbina ni danas nije razjašnjena. Venčali su se 1903. godine, a već naredne godine dobili su sina. U leto 1905. godine, mlada porodica stigla je u Kać, a potom i u Novi Sad, gde su bili srdačno dočekani u kući Marićevih. Prema zapisima Desanke Đurić-Trbuhović, Ajnštajn je delovao opušteno i prirodno, šetao gradom noseći dete na ramenima i lako uspostavljao kontakt sa ljudima, iako je jezička barijera otežavala komunikaciju sa Milevinom majkom.
BEOGRAD ODUŠEVIO AJNŠTAJNA
Iste godine boravili su i u Beograd, gde su ih ugostili porodični prijatelji. Posebno su ostala upamćena njihova izletovanja do jezera u okolini grada, kao i Ajnštajnovo oduševljenje Kalemegdanom. Bio je poznat po tome što je rado pričao viceve i trudio se da ostavi utisak običnog, pristupačnog čoveka, daleko od slike uzvišenog naučnika.
Njegov povratak u Novi Sad dve godine kasnije izazvao je pažnju tadašnje sredine. Duga neuredna kosa, osmeh i slobodno ponašanje odudarali su od ustaljenih normi, pa su ga građani prozvali „onaj šaljivi Marićev zet“.
Lična priča ovog braka imala je tragičan epilog. Ajnštajn je napustio Milevu neposredno pred Prvi svetski rat, a razvod je formalizovan 1919. godine. U sporazumu je ostalo zabeleženo njegovo obećanje da će joj, ukoliko ikada dobije Nobelovu nagradu, ustupiti celokupan novčani iznos. Obećanje je ispunio dve godine kasnije. Time su se, zajedno sa razvodom, prekinule i njegove neposredne veze sa Srbijom.
Ipak, sećanje na tog „šaljivog zeta“ ostalo je sačuvano u anegdotama, zapisima i lokalnim pričama – kao podsetnik da se iza jednog od najvećih umova sveta krio čovek koji je umeo da se smeje, šeta gradovima Vojvodine i Beograda i ostavi trag daleko širi od naučnih formula.
